Карлеуша написала отворено писмо на 27. годишњицу НАТО бомбардовања Србије: Поносна сам на мој народ

Б.Ђ.
Додај glassrpske.com као Гугле извор
Карлеуша се огласила на 27. годишњицу НАТО бомбардовања Србије Фото: Профимедиа/Тасс, Танјуг/Владимир Димитријевић/Јелена Карлеша | Карлеуша се огласила на 27. годишњицу НАТО бомбардовања Србије

БЕОГРАД - На данашњи дан прије 27 година први пут су се огласиле сирене за ваздушну опасност и означиле почетак бомбардовања. 24. марта 1999. године почело је НАТО бомбардовање које је иза себе оставило трауме, страх, пустош и трагедије које се не смију заборавити.

Карлеуша написала отворено писмо на 27. годишњицу НАТО бомбардовања Србије

  • НАТО бомбардовање Србије почело је прије 27 година, остављајући трауме и хиљаде жртава.
  • Јелена Карлеуша отвореним писмом обиљежава годишњицу, наглашавајући борбу за Косово и храброст српског народа.
  • Током бомбардовања 1999, музика је била глас отпора у Београду, окупљајући људе и пружајући осјећај заједништва.

24. марта 1999. године почело је НАТО бомбардовање које је иза себе оставило трауме, страх, пустош и трагедије...

"Право јачег и тада као и сада, заправо јесте једини закон"

Овим поводом огласила се и Јелена Карлеуша, која је на друштвеним мрежама написала отворено писмо на годишњицу рата који не смије да се заборави.

- На данашњи дан пре 27 година, почело је злочиначко бомбардовање Србије од стране НАТО алијансе. Разлози су данас читавом свету више него јасни: отимање Косова и прављење велике војне базе. Србија, као уосталом и све земље које се данас бомбардују а читав свет немо посматра, није имала шансу. Право јачег и тада као и сада, заправо јесте једини закон – написала је Јелена и додала:

Скриншот/Фејсбук

- Бомбардовање Србије и отимање Косова отворило је светску Пандорину кутију и последице тог безакоња гледамо данас. У име сећања на хиљаде жртава међу којима су била и деца, поносна сам на мој народ, који је кроз историју и велике ратове увек показивао огромну храброст и вољу да се одупре непријатељима. Косово је Србија, живела Србија - написала је Јелена.

У јеку НАТО бомбардовања музика није утихула 

Почетком прољећа 1999. године, док су сирене за ваздушну опасност парале ноћ и док су мостови, фабрике и зграде нестајали у диму, Београд је живио један необичан, пркосан културни живот.

У јеку НАТО бомбардовања, музика није утихнула - напротив, постала је глас отпора, заједништва и потребе да се сачува макар дио нормалности.

На трговима, у парковима и импровизованим бинама широм града, организовани су концерти који су окупљали хиљаде људи. Најпознатији међу њима одржавани су на отвореном, често у близини потенцијалних мета, што је њихов симболички значај чинило још снажнијим. Грађани су долазили упркос опасности, носећи транспаренте, свијеће и инат који се тешко може описати. Музика је тада била више од забаве - била је порука да живот не стаје.

Заједништво

Умјетници су наступали готово свакодневно, без велике продукције, често уз минималне техничке услове. Ипак, енергија публике надокнађивала је све недостатке.

Пјевало се углас, понекад и гласније него што би разглас могао да поднесе.

Између пјесама, слали су се апели за мир, али и поруке солидарности и достојанства. Није било подјеле на жанрове ни генерације - рок, поп, фолк и алтернативна сцена нашли су заједнички језик у тренутку када је то било најпотребније.

Јелена Карлеуша усред бомбардовања пјева

Карлеуша је била једна од најредовнијих пјевача на окупљањима, покушавајући да уз пјесму и "добро расположење" да народу снаге и наде која је била неопходна за опстати у најтежим данима.

Друштване мреже

Концерти су имали и снажну психолошку улогу.

У атмосфери неизвјесности, они су пружали осјећај заједништва и привремени бијег од страха. Људи су се држали заједно, разговарали, пјевали и макар на неколико сати заборављали на звуке експлозија који су одјекивали у даљини. Управо та потреба за блискошћу и нормалношћу чинила је ове догађаје посебним и дубоко емотивним.

Данас, са временске дистанце, концерти из 1999. године остају упамћени као јединствен примјер културног отпора. Они нису могли да зауставе разарање, али су успјели да очувају дух града. У времену када су многе ствари биле ван контроле, музика је била оно што су људи могли да подјеле, разумију и сачувају. Београд је тада показао да чак и под бомбама - пјесма може бити јача од страха, преноси Курир.

Пратите нас на нашој Фејсбук и Инстаграм страници и X налогу.