Била сам спремна на развод, све док супруг није урадио ово

 "Мој муж Коди и ја као да смо обоје радили на томе да упропастимо нашу везу. Сви наши проблеми непрестано су нас удаљавали, до тачке када нисмо више могли да препознамо једно друго. По пар дана не бисмо проговорили, а било је сасвим нормално да Коди напусти дом на пар недјеља како би могао да учи.

Када смо се преселили у Индијану, научила сам да не треба да се ослањам на њега. Све што сам радила, радила сам са ћерком Ади, и за њу. Она је била цио мој свијет читаве три године. Никада није заиста очекивала да њен отац буде ту, што је добро, јер никада није ни био. Одувијек су обожавали једно друго, али је пропустио највећи дио њеног детињства због школе и посла.

Почела сам да игрноришем Кодија све више; наши свакодневни животи били су потпуно одвојени. Нашла сам пријатеље преко интернета који су увјек били ту за мене, говорили ми да сам лијепа, тешили ме... Ако ми већ он није говорио ствари које ми је било потребно да чујем, налазила сам друге људе који би.

Он је стално обећавао да ће ствари бити боље, али то се никада није десило. Чекала сам тај магични дан док једног дана нисам одлучила да бих могла даље да наставим и без њега. Једне недјеље повукла сам га на страну и рекла му "Остављам те". Могла сам јасно да видим да га је то погодило као гром из ведра неба. Он је до тада искрено вјеровао да је све у реду. Није био љут, није молио... Одмах је схватио колико сам била уморна од чекања.

Слиједећа три мјесеца била су веома стресна јер смо радили на исправљању грешака и учвршћивању везе. Обоје смо се плашили тога да би оно друго могло у међувремену да се предомисли и прекине везу. Разговарали смо о свему што нас је мучило.

Из стана смо се на мјесец дана преселили у хотел јер су радови на нашој кући били привођени крају. Одлучили смо да ћемо у хотелу путем разговора све избацити из себе, оставити то тамо, и почети нови живот у новој кући.

Ствари су напокон разрешене - преживели смо пакао који умије да се деси чак и када је веза грађена на љубави. Сада о свему разговарамо, а породица је увијек на првом месту. Када је у наше животе дошла и друга ћерка, учврстила је све везе између нас.

Ако сматрате да је вредно борити се за неког, борите се на све могуће начине. Заслужујете сву могућу срећу упркос болу и бројним разочарањима које нам живот доноси. Али, да нема горчине, не би било ни слаткоће. Да нема мрака, не би било ни свијетла.", закључила је Кејси.

Пратите нас на нашој Фејсбук и Инстаграм страници и Твитер налогу.