Без пасоша на исток

Од 21. децембра држављани Словеније, Чешке, Естоније, Мађарске, Летоније, Литваније, Малте, Пољске и Словачке моћи ће без пасоша путовати у 15 чланица ЕУ, потписница Шенгенског споразума

БРAТИСЛAВA, ЉУБЉAНA - Крајем 2007. године још девет чланица Европске уније - Словенија, Чешка, Естонија, Мађарска, Летонија, Литванија, Малта, Пољска и Словачка - ући ће у шенгенску зону, што у пракси значи да ће сви који пређу границу Пољске, Словачке или Мађарске моћи да се слободно, без пасоша, крећу по територији већине чланица Европске уније, јавио је Танјуг. Очекује се да ће од тог тренутка Украјина постати важна транзитна земља за људе који желе да напусте сиромаштво и оружане сукобе на Блиском истоку и у Aзији и стигну у "обећану земљу", Европску унију, јер се Украјина граничи са четири чланице Уније. Иако ЕУ ради већ дуже на јачој контроли својих источних граница, илегални имигранти ухваћени у Украјини биће на њеном терету. У сабирном центру Павсино, у западној Украјини, илегални мигранти су смјештени привремено, док им се обрађују усељеничке личне исправе, али нико од њих не жели да остане у тој земљи. Словачка влада понавља да покреће правну процедуру за све који затраже азил када су ухваћени без исправа, али украјински граничари тврде да већина таквих азиланата бива враћена у Украјину. Тамо је, ипак, до сада, позитивно ријешено само четири одсто азилантских захтјева. Хуманитарне организације су озбиљно забринуте због односа Украјине према азилантима. Европска унија стога финансира изградњу још два прихватна центра уз украјинску границу, упркос упозорењима хуманитараца да Украјина нема довољно капацитета за рјешење питања људи које Европа не жели на свом тлу. Послије Нове године посао словачке полиције, као и полиције свих земаља на новој источној граници ЕУ, биће да заустави сваког нежељеног посјетиоца. Словачке власти тим поводом кажу да, послије много улагања и техничке помоћи ЕУ, данас имају у просјеку по једног граничара на сваких десет метара своје источне границе. За улазак у шенгенску зону припрема се и Словенија, која је инвестирала до сада више од двјеста милиона евра како би постала подобна за Шенген. Укидање граница са Aустријом и Италијом значи да Словенија мора да учврсти своју више од 600 километара дугу границу са Хрватском гдје до 1991. године, у вријеме Југославије, није било граница. Напори Словеније да се прикаже спремном за Шенген најбоље се огледају када је ријеч о особљу и опреми. У односу на број становника Словенија има најдужу спољну границу Европске уније: од скоро девет хиљада полицајаца у Словенији, три хиљаде је ангажовано на граници. Они треба да штите шенгенски простор помоћу најновије технологије - од опреме за ноћно надгледање до детектора са зрачењем - али ако треба и коњима и псима. На зеленој граници полиција покушава са 30 коња и више од 100 паса да ухвати оне који илегално прелазе границу. Према полицијским подацима, илегални преласци границе су протеклих година смањени за више од 50 одсто: са 5.890 из 2005. на двије хиљаде ове године - мање их је него из Швајцарске, поносно су навели Словенци.

Пратите нас на нашој Фејсбук и Инстаграм страници и X налогу.