Научници: Слатки пелин ефикасан против ковида 19 у лабораторији

Г.С.
Научници: Слатки пелин ефикасан против ковида 19 у лабораторији

Слатки пелин је биљка која води поријекло из Азије. Производи антималаријски агенс артемисинин, а научници из Њујорка, Вашингтона и Ворстера су открили да екстракти ове биљке показују антивирусну активност против коронавируса

Сама студија још увијек чека на научне рецензије прије него што буде објављена у неком од часописа, а за сада је објављена на bioRyiv платформи. Важно је напоменути да ова платформа не објављује дефинитивне закључке, већ студије које чекају на рецензију осталих научника.

Памела Ведерс, једна од учесница истраживања, објаснила је како је потребно још истраживања да би дошли до закључка да ли слатки пелин мож да буде јефтини начин третмана за симптоме коронавируса.

Слатки пелин показао је антивирусну активност и раније

А. annya (латинско име ове биљке) користи се у медицинске сврхе већ дуго - као лековита биљка употребљава се дуже од 2000 година.

Једна студија спроведена 2005. године исто тако је показала да слатки пелин има антивирусни учинак и против вируса SARS-COV-1, који је био одговоран за епидемију SARS-а 2002. и 2003. године.

Такође, ефикасан је и против “цитокинске олује”, коју искусе многи обољели од ковида 19, преноси Зимо.

Јефтина пилула као лијек

Амерички научници поставили су хипотезу да у прах смрвљени осушени листови слатког пелина који би се ставили у пилулу, могу да представљају јефтин приступ лијечењу инфекција коронавирусом.

Тестирали су екстракте из седам различитих узгоја А. annya, са четири различита континента. Оцијенили су и повезаност антивирусне ефикасности са артемисинином, садржајем потпуних флавоноида, као и са сувом масом лишћа слатког пелина.

Сви екстракти показали су анти-коронавирусну активност. Чак ни старост узорка није играла улогу у ефикасности, јер је и узорак прикупљен још 2008. године показао једнаку антивирусну активност као и свјежији узорци.

То заправо сугерише да су активни састојци у биљци хемијски стабилни без обзира на узгој. Ако су дугорочно похрањени на сувом мјесту и на собној температури, то би требало да буде довољно да задржа та својства, сматрају истраживачи.

Пратите нас на нашој Фејсбук и Инстаграм страници и Твитер налогу.

© АД "Глас Српске" Бања Лука, 2018., ISSN 2303-7385, Сва права придржана