Највећа свјетска збирка мозгова у Oдензеу
БИЈЕЉИНА - У подруму данског Универзитета у Одензеу налази се највећа свјетска збирка мозгова похрањених у стаклене посуде са формалином.
”Колекцију” чини 9.479 органа узетих из тијела душевних болесника током четири деценије, све од осамдесетих година 20. вијека.
Мозгови се чувају у великим бијелим посудама означеним бројевима и то је, како наводе научни портали, животно дјело истакнутог данског психијатра Ерика Стромгрена.
Радило се о “некој врсти експерименталног истраживања” које је започело 1945. године - објашњава стручњак за историју психијатрије Јеспер Вацy Краг.
Он наводи да су Стромгрен и његове колеге вјеровали да могу открити нешто о томе гдје је извор психичких болести или су мислили да у тим органима могу пронаћи неке одговоре.
Мозак је обично узиман након обдукција тијела људи смјештених у психијатријским установама широм Данске. Али, нико пацијенте, док су били живи, као ни њихове породице, није питао за допуштење.
“Биле су то државне психијатријске болнице и није било људи извана који су постављали питања о томе што се догађа унутар таквих установа”, објашњава Вацy Краг.
У то доба друштво је сматрало да мора бити заштићено од “таквих људи”.
Болесници смјештени у психијатријске установе, по тадашњем закону
/1929-1967/ морали су бити стерилизовани.
Такође, све до 1989. морали су тражити посебну дозволу ако су се жељели вјенчати.
“Данска је 'ментално болесне' особе, како су их тада звали, сматрала “теретом за друштво и вјеровала да ће они правити разне проблеме ако их пусти из болнице или допусти да имају дјецу”, наводи Вацy Краг.
У то вријеме, тијело сваког умрлог Данца бивало је подвргнуто обдукцији, објашњава патолог Мартин Виренфелдт Нилсен, управник збирке мозгова.
“То је тада једноставно био дио културе. Обдукција је била само још једна болничка процедура”, појашњава Нилсен.
Развој постморталних поступака и све већа освијештеност о правима пацијената наговијестили су крај додавања нових примјерака у збирку, али то се десило тек 1982. године.
Затим је услиједила дуга и жустра расправа о томе шта треба учинити са том мозговном збирком.
Данско државна етичка комисија одлучила је на крају да сваки сачувани мозак треба искористити за научна истраживања.
Ова збирка, која се дуже вријеме чувала у граду Архусу на западу Данске, премјештена је у Одензе 2018.
Истраживања, у склопу којих се збирка користила, обухватала су широк распон болести, од деменције, преко шизофреније и биполарног поремећаја до депресије.
Расправа је у једном тренутку престала и данас људи сматрају да је то занимљиво и корисно знанствено истраживање - наводе научни портали.
Неуробиолог Сузана Азнар, стручњак за Паркинсонову болест из болнице у Копенхагену, збирку органа у формалину користи као дио истраживачког пројекта свог тима.
Она објашњава да су мозгови из збирке јединствени због тога што научницима омогућавају да проучавају ефекте модерних медицинских поступака.
“Пацијенти се тада нису лијечили поступцима које примјењујемо данас. Мозгови данашњих пацијената претрпјели су промјене због терапија којима су подвргнути” - напомиње она.
Пратите нас на нашој Фејсбук и Инстаграм страници и Твитер налогу.
