Ако користите ове сервисе, на мети сте превараната

Г.С.
Ако користите ове сервисе, на мети сте превараната

Преваранти чешће злоупотребљавају поједине брендове и индустрије у односу на друге.

Први инцидент са фисхингом догодио се 1994. године, када је тинејџер из Пенсилваније послао лажне поруке тражећи од корисника АОЛ-а да верификују своје налоге. Они који су одговорили на ове поруке открили су тако своје лозинке. Тридесет година касније, многи од хиљада фишинг емаилова који се шаљу сваког дана ослањају се на исту „технологију“: повјерење у познати бренд.

Истраживање о фишинг („пецање“) преварама које је спровео Маилсуите открило је да преваранти чешће злоупотребљавају поједине брендове и индустрије у односу на друге

Маилсуите је анализирао више од 1,14 милиона фишинг превара пријављених и верификованих на ФишТанку од јануара 2020. до марта 2024. године и открио да је у 249.615 превара коришћена тактика са лажним представљањем компаније или организације.

Ови преваранти шаљу лажну поруку у име неког бренда тражећи да прималац што пре кликне на линк или да да личне податке. Када запослени у неком предузећу кликне на линк у таквом емаилу, може ненамјерно да инсталира рансомваре на мрежу или да преварантима пружи информације које су им потребне за приступ налозима компаније, преноси Б92.

Запослени би требало да провјере сваки емаил који добију прије него што кликну на линк или подијеле податке. Зато би требало знати како изгледају фисхинг емаилови, као и које брендове и индустрије преваранти најчешће злоупотребљавају.

Фејсбук/Мета је најчешће злоупотребљавани бренд у фишинг преварама. Он је током четири године коришћен у око 10.457 пријављених и верификованих превара. Поред Фејсбука, преваранти воле да имитирају Епл и Мајкрософт који су коришћени у 9.110 односно 4.518 превара. Амазон и еБаy су такође међу првих десет, са 8.919 и 2.080 верификованих извјештаја о пхисхингу, а и Стеам је међу првих десет брендова са 4.833 преваре од 2020. године.

Фејсбук каже да фишинг поруке могу бити у распону од суптилних (обавјештења о захтевима за пријатељство) до фантастичних (тврдње или понуде које звуче превише добро да би биле истините као што је добитак на Фејсбук лутрији). Корисници друштвених мрежа су посебно рањиви на емотивне поруке као што су обавјештења да је „неко умро“ или да су лични подаци или подаци о њиховим претрагама можда процурили. Са порастом броја налога на мрежи иза којих стоји вјештачка интелигенција, покушаји пхисхинга на Фејсбук и вјероватно ће постати софистициранији.

Амазон тврди да је прошле године угасио 45.000 фишинг веб сајтова и више од 15.000 телефонских бројева који су коришчени за преваре.

Студија је открила да више од 27,93% превара са лажним представљањем бренда укључује ИТ и технолошке брендове, а затим банке и друге финансијске услуге (24,57%).

Фишинг путем емаилова се ослања на један кључни елемент: поверење. Преваранти користе репутацију познатих брендова како би преварили жртве да кликну на линкове или открију личне податке. Зато будите опрезни са свим емаиловима, проверите информације прије него што кликнете и користите јединствене и сложене лозинке за све налоге на мрежи.

 

Пратите нас на нашој Фејсбук и Инстаграм страници и Твитер налогу.

Пао Фејсбук!
Пао Фејсбук!
© АД "Глас Српске" Бања Лука, 2018., ISSN 2303-7385, Сва права придржана