ЗОИ у Сочију - олимпијада страха

Београд - Зимске олимпијске игре, које би требало од 7. до 23. фебруара да буду одржане у црноморском граду Сочију, као да све више постају – олимпијада страха.

Генеза стварања оваквог утиска није кратка. На страну то што са Запада на Русију многи и даље гледају као на аутократску земљу, много је тога што је у међувремену учињено како би се умjањио значај великог сочијског догађаја, пише Политика.

"Борба за поштовање људских права", оличена у бризи за судбину женске панк групе "Пуси рајот" чије чланице су осуђене на затворске казне, или десетогодишњег узника Михаила Ходорковског (сви су недавно пуштени из затвора), стално "ажурирање", такозваног списка Магнитског којим се појединим руским званичницима забрањује улазак у САД...

Услиједиле су и критике на руски закон о забрани промоције хомосексуализма пред малолетницима, што се претворило у општу панику да ће свако од учесника такмичења и посјетилаца игара, а ко је наклоњен геј популацији, у Русији имати великих проблема.

У све се уплела и афера с бившим припадником америчких обавјештајних служби Едвардом Сноуденом која и дан-данас држи пажњу јавности. Потом су се појавили савјети да у Сочију не би требало користити мобилне телефоне и таблете пошто ће све бити прислушкивано. Укратко, тешко је сјетити се олимпијских игара које су унапријед пратиле толике негативне информације.

А онда су се десила два терористичка напада у Волгограду. Први на железничкој станици, други у тролејбусу. Тешко је на било који начин повезати ове догађаје са оним што би почетком фебруара требало да услиједи у седамсто километара удаљеном Сочију, али страх има моћ да се шири, без обзира на правац и циљну групу којој је намењен.

Укратко, судећи по изнијетим догађајима Русија, по многима, није безбједна земља. Чак ни новогодишња конференција за медије предсједника Владимира Путина у којој је шеф руске државе показао велику дозу добре воље и спремности на сарадњу са свима, није одагнала неке сумње у то да ће игре у црноморском граду протећи глатко.

Олимпијске игре су, баш услијед своје атрактивности и привлачности за велики број гледалаца, увијек некако биле на ивици безбједности. У најупечатљивијем сјећању је остао масакр у Минхену 1977.

Тада је палестинска терористичка група "Црни септембар" отела, а потом и ликвидирала 11 чланова израелског олимпијског тима. У ватреном окршају који је услиједио убијена су петорица чланова "Црног септембра" али и један њемачки полицајац. Интересантно је да су, како се послије испоставило, Палестинцима логистику обезбједили – припадници њемачких неонацистичких група.

Председник и премијер Русије  

Када је реч о Сочију, у овогодишњу Зимску олимпијаду уплетено је необично много политике. Неколицина западних шефова држава (француски, њемачки, литвански...) већ су најавили да неће доћи на свечано отварање, тако да су многи са злобом примјетили како ће Владимир Путин током свечаности бити окружен, углавном, ауторитарним лидерима појединих азијских и афричких држава.

До 7. фебруара остало је тек мјесец дана. А борба против тероризма не може да се добије у тако кратком времену и поред свега што је до сада урађено у том смислу. Руски предсједник Путин нашао се у посебно деликатној ситуацији: неопходно јаче ангажовање полицијских снага, а могуће и припадника руских оружаних снага, дало би пуно адута свима који на евроазијског џина гледају као на земљу у којој демократија, једноставно, не може да заживи.

Са друге стране, у Москви не сумњају у уплетеност страних терористичких организација у догађаје који су потресли Волгоград и цијелу Русију. И то нас враћа у времена када је свијет био јасно подијељен на "добри запад" и "зли исток".

Овај пут протагонисти такве политике нису свјетски лидери већ људи из подземља, припадници којекаквих терористичких група, који су свјесни да само у подјељеном свијету њихово дјеловање има прави ефекат. Зато је заједничка борба против ове пошасти постала неминовност. Француски предсједник Франсоа Оланд и Путин су још прије неколико дана у телефонском разговору сабирали идеје како се на прави начин изборити против тероризма.

Да ли је толико помињано прислушкивање свега и свачега – од шефова држава и влада, па преко њихових кувара и собара, до најобичнијих службеника по канцеларијама широм пет континената – прави начин за правовремено откривање терористичких планова и њихово осујећивање одговор на најопасније пријетње нашег доба?

Како је у својој новогодишњој поруци изјавио Томас Бах, предсједник Међународног олимпијског комитета, тероризам "никада не сме да побиједи". Сочи ће, у том смислу, за све бити велики испит.

Пратите нас на нашој Фејсбук и Инстаграм страници и X налогу.