Златни завеслаји Радоја Ђерића до Лондона

ТРЕБИЊЕ - Радоје Ђерић, млади Требињац, изабрао је тежи пут у животу, а сада када је овјерио визу за Олимпијске игре у Лондону сљедеће године он и чланови његове породице су свјесни да је пут био исправан.

По завршетку деветог разреда Основне школе одлучио се да угодност Требиња замијени са београдском кошавом, неизвјесношћу ученичког живота, хладним Дунавом, кошавом и београдском маглом. A до свега је дошло сасвим случајно 2006. године. На припремама на Требишњици је била репрезентација Србије и Црне горе. Примијетили су Радоја да има талента, а онда је све кренуло по редослиједу.

Радоје може сада да каже да је успио, весла у најбољем српском клубу Партизану, а сљедеће године путује у Лондон на Олимпијске игре као члан четверца "орлова" без кормилара. Студент је прве године менаџмента у савременом бизнису.

- Помислио сам често, у првим мјесецима, што ми ово треба. Одох кући. Нисам никога знао, отишао сам буквално наслијепо. Ипак, воља за успјехом била је пресудна. Из Требиња сам отишао са 14 година ријешен да урадим нешто у веслању, спорту који сам изузетно волио. Отишао сам у Веслачки клуб Партизан који води селектор Небојша Илић. Прошле године на Свјетском купу на Бледу сам освојио сребрну медаљу, али што је најважније овјерио сам визу за Олимпијске игре у Лондону. Један од снова сам остварио и већ дужи период се интензивно припремам за Лондон. С обзиром на то да веслач зенит каријере достиже око 30 године, надам се да ћу бити још успјешнији - истакао је Радоје Ђерић.

Радоје каже да је сада, у односу на почетак, све другачије. И од веслања се може солидно живјети. Веслачки клуб Партизан му је пружио услове за нормалан живот, има плаћен смјештај, храну, припреме, има одличне услове за рад. 

- Финансије увијек могу бити боље али ја сам задовољан. На Олимпијским играма очекујем пласман у финале, иако то нескромно изгледа. Поприлично напредујемо. Слажемо коцкице. Устајемо прије седам, тренирамо, у 11 смо на ручку, а онда идем на факултет. Поподне имамо двочасовни тренинг. Није једноставно, али навикао сам се на све то. Дунав јесте хладан, али то ми више не представља проблем. И вјетар је проблем, али веслачи имају велику вољу. У Вишеграду је направљен веслачки камп, доћи ћемо тамо на припреме, можда и у Требињу - додао је Ђерић.

Он је најбоље резултате постигао у дисциплини двојац односно четверац без кормилара.

- Са мном у чамцу су још и Милош Васић, Миљан Вуковић и Горан Јегар. Најмлађа смо екипа, и зато се надам да ћемо бити још бољи.... Од ове школске године са мном у Београду биће и млађи брат Мирко - срећно је рекао Ђерић.

Кад га ко запита у Београду, одакле је, Радоје "пуних уста" одговара: "из Требиња". A Требиње га скоро и не препознаје. Од Требишњице до Лондона је веома дуг пут. Сваки пут када би сјео у чамац Мирко је знао да је сваким завеслајем ближи новим успјесима, новим медаљама, новим трофејима...

Селектор Илић 

Селектор српске веслачке репрезентације Небојша Илић био је срећан чињеницом да ће његови момци ићи у Лондон.

- Од срца честитам момцима на избореном пласману у Лондон. У невероватној трци која је од почетка до краја обиловала неизвесношћу и у којој је разлика између првог и петог била занемарљива успели су да одлично извеслају и да обезбеде нашој земљи и другу олимпијску "визу". Успех овог чамца има предзнак историјски због чињенице да је први пут наступио на Светском првенству и да се ради о једној од најмлађих посада на шампионату - рекао је Небојша Илић.

Пратите нас на нашој Фејсбук и Инстаграм страници и X налогу.