Златни олимпијци се окупили у Бањалуци

Дарко Драгичевић
Златни олимпијци се окупили у Бањалуци
Foto: ГС | Златни олимпијци се окупили у Бањалуци

БАЊАЛУКА – Рукометне легенде бивше Југославије окупиле су се у Бањалуци. Чланови златне олимпијске генерације из Минхена 1972. године Абас Арсланагић, др Небојша Поповић, Милорад Каралић, Хрвоје Хорват, Здравко Миљак присјетили су се почетака успјеха југословенског рукомета а њима ће се придружити и Зоран Живковић и Милан Лазаревић.

Ова генерација била је прва која је донијела свјетску медаљу у Југославију(1970.године) а затим су освојили и олимпијско злато. Домаћин дружења је РК Борац, а легенде су обишли Спортску дворану Борик.

- Дружимо се од 2012. године када је било окупљање поводом 40 година од злата у Минхену и заједно смо стално били осим у вријеме короне. Мени као бившем играчу Борца и Бањалучанину је веома драго да смо се окупили овдје. Дошли смо ту да подијелимо емоције, имамо пуно заједничког за Борик и за спорт који смо играли- истакао је Абас Арсланагић.

Др Небојша Поповић је након дуго година у свом граду Бањалуци, а посебно је емотиван био улазак у дворану Борик. 

Прослављени доктор и рукометаш је сјео на трибине и као да је на тренутак се вратио у славне дане.

- Нисам могао да препознам  град, док нисам дошао до мјеста гдје је била Хирургија гдје сам радио, као и до Народног позоришта. Бањалука је увијек била прогресиван град, посјетио сам Клинички центар који је заиста модеран, што ми је посебно драго јер је у моје вријеме то била наша велика жеља. По природи увијек гледам позитивне ствари. Баш ми је драго што сам након 30 година опет у Борику, ту сам играо и најежио сам се кад сам ушао и помислио на све што сам ту доживио. Борик је прављен за рукомет, да се са свих позиција може пратити утакмица. Посебно ми је драго због олимпијског славолука да млађе генерације могу да виде шампионе који су прославили град, посебно рукомет који има велику традицију. Увијек сам оптимиста и сматрам да рукометном клубу треба помоћи. Да ли су они прваци прошле године, да ли ће бити следеће то није најбитније. И ми смо чекали десет година да савладамо Бјеловар, потребно је да има база и добар рад да млади напредују па ће резултати доћи  – истакао је Поповић.

 

Хрвоје Хорват је истакао да се увијек треба присјетити оних који су стварали Борац (између осталих Петар Поповић, Јерко Караџа, браћа Станивуковић, Божидар Јовић, Сарачевића, Кекеровић)

- Драго ми је да је Бањалука домаћин јер је уз Бјеловар била град гдје се играо најбољи рукомет. Били смо клубови побратими, Борац и Партизан. Ова окупљања ме увијек радују, водимо 9:7 у живима и док год нас има настојаћемо да се дружимо. Увијек смо ту једни за друге. Присјетио бих се и оних који нису живи. Ваш Селец, Лаврнић, Бугарски, Мишковић, Покрајац, Фајфрић и Видовић. Никад немојте заборавити ваше легенде а било их је заиста пуно јер да није било њих не би било ни нас– поручио је Хорват.

Милорад Каралић истиче да ће се потрудити да буду добри домаћини.

- Наша прича је дуга. Били смо зачетници успјеха у рукомету Југославије и ова дружења су примјер какав смо тим били тада и сад. У то вријеме играли смо у невријеме на отвореним теренима док су противници били у дворанама. Али ни то нас није спријечило да остваримо сјајне резултате. Поред спортских успјеха били смо и веома успјешни људи. Од нас 16, 12  има високо образовање.

 

Здравко Миљак каже да је управо тај тимски дуг красио екипу

-Ми смо некад јако мало зарађивали али то је наше благостање значило јер смо сви знали да морамо имати свој посао. Спорт нам је био уживање и игра гдје смо дошли до највећег могућег нивоу. Били смо први на олимпијским играма и освојили залто али смо поред тога били права дружина. И то ништа није промијенило. И данас се стално чујемо ево сад смо звали тренера Штенцла пошто је лошијег здравља и знате колико то значи њему – истиче Миљак.

Златне олимпијце ће у петак примити предсједник Републике Српске Милорад Додик, затим градоначелник Бањалуке Драшко станивуловић, а у суботу предсједник Рукометног савеза Републике Сршске Маринко Умичевић.

Недостаје тренера учитеља

Абас Арсланагић, прослављени голман и тренер је истакао главни проблем рукомета у БиХ.

- Највећи проблем је што нема тренера учитеља. Навешћи свој примјер 1968. сам се вратио у Борац, бранио сам за репрезентацију 1969, а у марту 1970, био сам  најбољи голман на свијету. За три године које смо играли по снијегу, блату дошао сам до звијезда. Тад смо Данце у борби за бронзу побиједили 17 разлике о они били свјетски вицешампиони. Мора се играчима посветити пажња и учити их то је главни проблем  уз недостатак новца – поручио је Арсланагић.
 

Пратите нас на нашој Фејсбук и Инстаграм страници и Твитер налогу.

Galerija
© АД "Глас Српске" Бања Лука, 2018., ISSN 2303-7385, Сва права придржана