Живко Гоцић за Глас Српске: Бобина и моја прича је јединствена

Београд - Навијачи не треба да брину за репрезентацију по нашем одласку, јер су млади играчи спремни да нас наследе. Већ дуго су у систему, имају квалитет и у будућности ћемо освајати медаље.

Рекао је ово за "Глас Српске" дугогодишњи капитен ватерполо репрезентације Србије Живко Гоцић, који се у петак навече заједно са кумом Слободаном Никићем опростио од националног тима. Живот пише чудне приче, а ова о великим асовима српског спорта је посебно специфична. Заједно су почели да тренирају ватерполо још у основној школи, а онда се пратили све до краја. Досегли су највеће висине, вјероватно неслућене и опростили се онако како доликује шампионима. Омаж су им дали најбољи свјетски ватерполисти, али и истинске легенде српског спорта попут Дејана Станковића, Предрага Даниловића и Ивана Миљковића.

- Наша прича је јединствена. Пријатељи смо цели живот, кумови, не можемо бити ближи. Драго ми је што смо у свему заједно и што се скупа опраштамо од репрезентације. Поносан сам, захвалан свима и помало без речи. Тешко је све ово описати и резимирати, јер кад погледам витрину са медаљама схватим колико сам срећан. Такве спортске легенде дошле су да нас подрже на опроштајном мечу и посебан осећај поноса је бити међу њима - рекао је Гоцић.

Пред утакмицу је имао посебну трему иако није била за бодове ни за медаљу. Упркос томе што је све освојио и даље има мотива да се бори на клупском нивоу за неке нове побједе. Још двије године ће играти сигурно, а можда и више, а волио би да каријеру заврши тамо гдје је и почео, у Партизану.

- Не би било срећнијег човека од мене, али за то тренутно не постоје услови. Клуб је у тешкој ситуацији и ако се нешто промени, надам се да ћу се вратити. Досањао сам све снове, али ме мало копка чињеница да сам отишао из Партизана када је клуб постао европски шампион. Волео бих да сам остао и био део тога - додао је Гоцић.

Олимпијско злато у Рију се дуго чекало и коначно је освојено. Трофеје је освајао од 2003. године и био члан неколико врхунских генерација којима је најсјајније одличје измицало у Атини, Пекингу и Лондону. Испоставиће се да је пред сами крај репрезентативне каријере успио да се домогне толико жељене медаље.

- Сада је ред на млађе момке да јуре своје снове и проносе славу српског ватерпола. Радоваћемо се њиховим победама и медаљама и наш одлазак се неће осетити - закључио је Гоцић.

Олдтајмери

Српски клубови у изузетно тешким условима производе нове велике асове, али помоћ им је неопходна како се не би угасили.

- Клубови су кичма репрезентације, а проблеми су превасходно финансијске природе па онда и инфраструктурно. Наши базени су олдтајмери и било би добро када бисмо добили још неки као што је онај у Бањалуци - рекао је Гоцић.

Пратите нас на нашој Фејсбук и Инстаграм страници и X налогу.