Владимир Врањеш за "Глас": Бундеслига оправдала очекивања

Играњем у Бундеслиги комплетирао сам своју каријеру и остварио један од дјечачких снова, а сада сам окренут ка новим изазовима у каријери, поручио је бањалучки рукометаш Владимир Врањеш у разговору за "Глас Српске".

Након двије успјешне године проведене у Њемачкој Врањеш напушта њемачки Вецлар, за који је играо с доста успјеха. Екипа је ове сезоне остварила примарни циљ, а то је био опстанак, мада је тим током сезоне имао значајне осцилације.

Повреда Немање Зеленовића оставила је траг, а Врањеш истиче да му није јасан пад и серија лоших резултата које је екипа имала у другом дијелу. На крају тим је завршио на 14. позицији, што није у потпуности испунило очекивања управе клуба, мада је први циљ испуњен.

- Сезона је за екипу била пуна успона и падова. У првом дијелу смо заиста били добри, освојили смо велики број бодова, а онда је услиједио пад који не могу да објасним. Заиста не знам шта нам се десило и како је кренуло с лошим резултатима, никако нисмо успјели да их зауставимо. Након тога је дошло до смјене тренера. Преузео нас је Момир Илић, који је водио екипу у посљедњих шест кола, да би се упознао с тимом и процијенио шта треба да остави за наредну сезону. Вецлар се раније договорио о сарадњи са овим легендарним играчем и он је требало да преузме тим на крају сезоне, али је због лоших резултата дошао раније да би могао да упозна екипу и скенира је, као и квалитет лиге те види шта му треба за прављење нове екипе која ће имати веће амбиције - истакао је стамени пивот.

На другој страни Врањеш је имао веома добру сезону којом је био задовољан.

- Својом сезоном сам изузетно задовољан. О томе да сам оставио добар траг у клубу свједочи и чињеница да је Вецлар нудио нови уговор и желио да наставимо сарадњу. Ипак због приватних разлога сам отишао, желио сам да будем ближе кући. Одиграо сам двије успјешне сезоне у клубу, остварио жељу да играм у Бундеслиги. Пружио сам максимум и сад је вријеме да имам нови изазов. Вецлар је заиста испунио моја очекивања и био сам одлично примљен у овом клубу - додао је Владимир.

Када је долазио у Њемачку рекао је да жели да се опроба у најјачој лиги свијета. Након двије сезоне проведене у овом такмичењу истиче да се није покајао и да је такмичење потврдило све приче које је слушао прије доласка.

- Бундеслига је заиста потврдила оно што сам мислио о њој. Физички је најзахтјевнија лига на свијету у којој ниједног момента не смије да буде опуштања. На почетку када сам дошао имао сам мало проблема да се привикнем, али сам касније све више схватао на који начин функционише тим и игра, тако да сам се у потпуности прилагодио. Нисмо играли у Европи, тако да је било времена за адекватан рад и могу рећи да сам физички издржао све напоре. Играо сам у оба правца и иако сам већ у искусним играчким годинама, научио сам нешто ново. Могу слободно рећи да сам овим ангажманом у потпуности затворио круг у каријери и испунио оно што сам желио да направим. Играо сам у Лиги шампиона, сада Бундеслиги и уз ранија достигнућа могу да будем потпуно задовољан -  поручио је бивши репрезентативац БиХ.

О томе какав је квалитет Бундеслиге најбоље свједочи податак да су у финалу Лиге шампиона играла управо два тима из ове земље. Магдебург је на крају савладао Фиксе Берлин и реванширао се за губитак титуле у Бундеслиги.

- Фиксе Берлин је заиста био доминантан током сезоне. Магдебург је имао доста проблема с повредама током сезоне, који су се одразили на резултате и на крају их је то по мом мишљењу и коштало титуле шампиона у Њемачкој. Ипак реванширали су се у финалу Лиге шампиона и управо чињеница да су два њемачка тима играла у завршници показују квалитет који та лига има. Тешко је заиста да се избори за мјесто у тимовима. Ето из БиХ смо ту били Бењамин Бурић и ја. Али кад једном дођете онда тешко можете да одете због квалитета лиге, медијске праћености и свега - јасан је Владимир.

Врањеш истиче да током првенства не смије да буде опуштања ниједног момента.

- Једноставно лига је таква да у сваки меч морате да уђете максимално ако желите да дођете до побједе. Нема лаганих ривала, игра се мушки у кост, тако да ми је то одговарало. Буквално нема лаганог ривала и свако опуштање се кажњава. Ето Ерланген за који је играо Милош Кос из Дубице је био посљедњи, а онда се у наставку појачао и изборио опстанак. Играо сам у Лиги шампиона која је сигурно најбоља што се тиче квалитета, али ту сте имали лакше ривале, док овдје баш не смије да буде опуштања - објаснио је пивот.

Оно по чему је Бундеслига свакако још позната је сјајна подршка и маркетинг који такмичење има.

- Рукомет је други спорт према популарности у Њемачкој и сигурно први дворански. Игра се пред пуним дворанама, свака екипа има своје друштвене мреже на којима се доста ради на промоцији рукомета. Заиста је одлично медијски праћена лига, од преноса, изјава пред и након меча, емисија. Наравно све то доноси и профит и није чудо да добро плаћају рукометаше. Довољно је напоменути да смо ми током припремног периода гостовали код неких нижерангираних клубова. Код нас такве припремне мечеве готово нико не прати, а код њих су и тада дворане пуне. Имају ту спортску културу, одлазак на меч им је као излазак с породицом. Дођу, навија и нема превеликог стреса. Ако си дао максимум, испрате те аплаузом и окрећеш се наредном мечу и опет имаш подршку навијача - рекао је Бањалучанин.

Сад већ бивши пивот Вецлара истиче да је за њега била част што је играо против тренутно најбољег играча на свијету Матијаса Гидсела, који носи дрес Фихсеа.

- Гидсел заиста прави разлику на паркету и уживање је гледати како игра. Током сезоне играли смо против њих и он је играч који даје пуни допринос сваки минут када се налази на паркету. Физички је преспреман, шутира, асистира, има те двије фантастичне промјене које је готово немогуће зауставити. Уживање је играти против њега, али га и гледати током комплетне сезоне.

Вецлар је екипа која је током своје историје имала у саставу бројен играче из Бањалуке. Највећи траг свакако је оставио Небојша Голић, док је на клупи био Велимир Петковић.

- Небојша је легенда клуба, дуго је био најбољи стријелац екипе, док га није престигао Стефан Чавор. Оставио је заиста лијеп траг у клубу и многи га спомињу и након толико година. То значи да је успио и драго ми је што сам играо у овом клубу и наставио да показујем да је Бањалука рукометни град - додао је бивши играч Борца.

Каријеру ће бањалучки пивот наставити у екипи Чургои, коју води тренер Алем Тоскић.

- Враћам се у Мађарску, гдје сам већ наступао за Татабању и ПИК Сегед. Добро ми је познато такмичење, јасно је да су се још неки клубови прикључили водећима, тако да је и ова лига веома напредовала у посљедње вријеме те ће бити неизвјесна. Осјећам се одлично, физички сам максимално спреман, тако да се радујем новим изазовима које ћу имати у овом клубу.

Врањеш је своју каријеру почео у бањалучком Борцу. Затим је наставио у Адемар Леону, из којег је прешао у Пик Сегед. Наступао је још за Татабању, португалску Бенфику, Мешков Брест (Бјелорусија) и Вецлар.

Борац цијењен у Европи

Врањеш истиче да је током играња у иностранству стекао јасан утисак какав је траг оставио Борац у Европи.

- Можда заиста нисмо свјесни какво је име Борац у Европи. Док сам играо у Татабањи једна од заставица на најбољем мјесту која је висила на зиду била је управо Борчева, такође слично је било и у Вецлару. Рукометни људи у иностранству с пуно поштовања говоре о клубу и требало би да дигнемо наш Борац да опет буде тим чије име ће нешто значити у Европи - истакао је Врањеш.

Играо против тренера

Врањеш ће у наставку каријере играти у Мађарској. Екипа Чургои ће бити његов нови дом, а тим води бивши репрезентативац Србије Алем Тоскић, који је такође током каријере играо на позицији пивота. Занимљиво је иначе да ће Врањеш тако сарађивати с шефом струке, против којег је играо током своје каријере и гдје су водили тешке дуеле на линији.

Пратите нас на нашој Фејсбук и Инстаграм страници и X налогу.