Владимир Кузмановић о разлозима посртања омладинских селекција Србије за Глас Српске: Играч се не прави у репрезентацији

Београд - Омладинске кошаркашке селекције Србије оствариле су најгоре резултате у посљедњих десет година, а тачку на тешко љето ставили су јуниори, који су на Европском првенству у Самсуну испали већ у првом кругу и сада им предстоје утакмице за опстанак у А дивизији.

Сребрне медаље сениорске репрезентације у Шпанији и Рију сакриле су горуће проблеме српске кошарке, а то је гашење центара и неадекватан рад са младима. Зашто је то тако постоји милион разлога и немогуће је објаснити у неколико редова, али та проблематика сада долази на наплату. Ниједна старосна селекција није ушла међу десет најбољих, док репрезентација до 17 година није учествовала на Мундијалу, јер су прошле године кадети били тек шести. Владимир Кузмановић је заједно са Игором Ракочевићем задужен за млађе категорије и свјестан је проблема у којем се налази српска кошарка.

- Највећи проблем је што наша деца не играју у својим клубовима. Конкретно код јуниора Бориша Симанић нема минуте, Милош Глишић нема клуб, Алекса Раданов је био повређен и није играо, док смо остали без Александра Аранитовића. Ова генерација је раније ове године у Манхајму била друга на незваничном Свјетском првенству и на основу тог успеха очекивали смо више и у Самсуну. Никоме није одговарао период одржавања турнира, а нисмо успели да пребродимо те проблеме које су донели из клубова - рекао је Кузмановић.

Чињеница је да ови момци немају минутажу и да углавном машу пешкиром на добре потезе старијих саиграча. Слично је и са селекцијом до 20 година, гдје селектор Александар Бућан није имао два играча са сениорским минутима. За 15 дана у националном тиму не може да се исправи штета која се младима наноси током сезоне.

- Играч се не ствара у репрезентацији него у клубу. Проблем је што немамо више клубова ни квалитетних тренера и све се слило у Београд. Сада у репрезентацији до 16 година имамо само три играча ван Београда, не зато што форсирамо децу из престонице него што у унутрашњости нема квалитета. Не верују нам да је тешко скупити тим од 12 играча. Морамо добро да се замислимо и анализирамо проблем који је изузетно комплексан. Без клубова из унутрашњости, школованог и стручног кадра не можемо да опстанемо - рекао је Кузмановић.

Новац јесте велики проблем зато се и угасио велики број клубова. Ако је некада могло да се каже како се играчи стварају у унутрашњости то данас није истина. Опет, не може се рећи да нема потенцијала, јер је ово поднебље превише талентовано да би тек тако пресушило бисерима. У свакој генерацији Србија има бар једног момка од којег се очекује да постане велики играч, почевши од Марка Пецарског, Филипа Петрушева, Далибора Илића преко Борише Симанића, Милоша Глишића, Александра Аранитовића, Војислава Стојановића, Вање Маринковића, Стефана Пена и других. Колико је Јадранска лига утицала на цјелокупну ситуацију посебна је тема, али када "професионална" Кошаркашка лига Србије траје пет мјесеци, онда је јасно зашто се клубови гасе.

Пратите нас на нашој Фејсбук и Инстаграм страници и X налогу.