Узданице Борца и Крупе браћа Синиша и Никола Дујаковић једва чекају међусобни дуел: Части онај који добије премију

ЗЛАТИБОР - Фудбалски пут одвео је два рођена брата у два различита клуба и њих двојица идуће сезоне дијелиће спортски мегдан.

Бањалучани Синиша и Никола Дујаковић стајаће један наспрам другог када се буду сусрели Борац и Крупа. Ипак, неће им бити први пут да играју један против другог, што се први пут десило 2016. када је Синиша играо за Металеге, а Никола за актуелни клуб. Сада ће први пут то бити у дуелу градских ривала, а трећи пут током каријера припреме су провели на истом мјесту. Почетак каријере обојици је везан за Школу фудбала “Џаја”, прије него су се придружили Борцу.

- Моја породица живјела је у Обилићеву и као дијете сам играо фудбал код зграде, да би ме тата одвео у Напријед. Тамо, нажалост, није било селекције мог узраста, па смо отишли у “Џају”, који је у то вријеме био врло добар. Убрзо након тога преселили смо се у Врбању, тако да ми је стадион био много ближе. Како је Никола растао, испочетка је ишао да гледа моје тренинге, да би се и код њега развила љубав према лопти и фудбалу. Имали смо сличан развојни пут, с тим што је он много раније прешао у Борац, за разлику од мене - рекао је Синиша, који је рођен 1991. године.

Никола је потврдио ријечи свог пет година старијег брата, те истакао улогу родитеља у спортском одрастању.

- Никада нису имали болесне амбиције као што се може примијетити код неких у посљедње вријеме. Нису нас форсирали, јер се никада нису професионално бавили спортом, већ су пустили да све иде својим током и да сами креирамо свој фудбалски пут - казао је Никола.

Синиша је открио једну занимљивост, с обзиром на то да је мајка већи заљубљеник у фудбал него отац.

- Мама је ватрени навијач. Редовно прати шта се пише о нама у новинама или на порталима, а заједно долазе да гледају утакмице. Одувијек је вољела фудбал и пресрећна је што јој оба сина играју - рекао је члан Борца.

Сагласни су ко је бољи од њих двојице, ипак...

- Никола је имао мало више среће и успјешнији је у међусобним дуелима, али није бољи играч. Да побиједи све међусобне мечеве до краја, неће бити бољи. Када изгубимо, пружим руку и честитам, кажем због чега су нас добили, али никад нису били бољи - кроз смијех је рекао Синиша.

Никола је имао одговор.

- Он има своје карактеристике, ја своје, не играмо на истим позицијама, па не можемо да се поредимо, али ја сам бољи и то је то - такође са великим осмијехом је казао Никола.

Први пут на супротним странама на званичној утакмици нашли су се прије четири године, док су прије три године први пут истовремено боравили на припремама на истом мјесту.

- Када смо се прије три године срели на припремама, било је чудно јер смо из исте куће, а у двије различите екипе. Сада смо већ навикли. Ривалитет је велики када играмо један против другог и био је чудан осјећај прије утакмице када смо се нашли на различитим странама. Током тих 90 минута заборавимо да смо браћа и дајемо све од себе да наш тим побиједи и попуштања једноставно нема. Одувијек вршим одређени притисак на њега, који је углавном оправдан, а све с циљем да буде бољи - казао је Синиша.

Капитен Крупе сјећа се добро једног дуела са братом док је он играо за клуб из Јајца.

- Тада је било много необично да се гледамо на двије различите стране. Емоције су биле помијешане и имао сам неки чудан осјећај. Сјећам се да ме случајно нагазио по руци док сам лежао на трави након једног дуела, што се не заборавља - нагласио је Никола, који је прије пет година стигао у Крупу.

Додао је да му старији брат даје савјете у вези са тренинзима и утакмицама.

- Старији је, много више прошао, и има много корисних савјета које ми може дати. Имам 24 године и стално ми говори да искористим шансу док сам још млад, те извучем максимум из каријере. Савјети нису повезани само са игром на терену, већ, рецимо, и са детаљима уговора што ми је од велике користи - изјавио је Никола.

Синиша се насмијао на те ријечи и рекао да му је драго што га млађи брат слуша, додавши да не воли паметовати већ то ради да би му помогао. Братског задиркивања има много, а побједе у битним мечевима значе да слављеник мора частити.

- Задиркивања има много и мимо утакмица, а то је све шала на лични рачун и није ништа специјално, већ онако братски. Не кладимо се међусобно, јер играмо на различитим позицијама, па је немогуће оцијенити појединачни учинак. Када Крупа побиједи, частим ја њега, а када Борац слави, он мене - казао је Никола.

Брат се надовезао да обично части онај који узме премију након побједе јер је такав ред. Прва идућа прилика да одмјере снаге на супротним странама биће у 6. колу Премијер лиге, када Борац дочекује Крупу на Градском стадиону.

Немају идоле

Синиша и Никола наравно обожавају и да гледају фудбал и тако је од малих ногу, али никада нису имали идоле.

- Никада се нисмо дивили некој браћи или се поредили са њима. Сада су актуелна браћа Азар или Лукаку, мада нас то не интересује много и не причамо о томе, али много разговарамо о осталим фудбалским дешавањима - рекао је Синиша.

“Кување” на петопарцу

Током зимских пауза обожавају да играју мали фудбал, на којем такође не штеде један другог.

- Ријетко када играмо у истој екипи, често склапамо своје тимове да буде већи ривалитет, јер не волимо да губимо један од другог, па се много више трудимо. Лијепо је када смо заједно у екипи, али када смо на супротним странама, тада се баш “закува”, па ми се чини да важи она стара изрека да два рођена брата никада не могу заједно у истом тиму, бар на малом фудбалу - изјавио је Синиша.

Пратите нас на нашој Фејсбук и Инстаграм страници и X налогу.