Успјеси одбојкаша и одбојкашица: Струка води главну ријеч

Бањалука - Тријумфом одбојкаша у “Берсију” Србија је објединила титуле првака Европе у обје конкуренције и показала да јој нема премца на Старом континенту.

Такав подвиг српска одбојка направила је и прије осам година, мушкарци у Бечу побједом у финалу над Италијом уз доминацију Ивана Миљковића, а дјевојке у Београду у крцатој хали “Александар Николић” против Њемачке на крилима Јоване Бракочевић.

Послије прве “дупле” круне стигло је још седам медаља са највећих такмичења. “Грације” су покориле свијет прошле године, 2016. на ОИ у Бразилу освојиле сребро, а други пут освојиле ЕП 2017. године.

Момци су у међувремену донијели двије бронзе са европских првенстава, те освојили Златну лигу 2016, а ова генерација пун сјај је најавила још 2010. када је стигла до свјетске бронзе.

Учинак какав немају ни државе попут Италије, Русије, Пољске, Белгије и других које имају неупоредиво боље услове и више ресурса од Србије.

Е сада, с правом се поставља питање како то малој и не баш богатој Србији полази за руком. Одговоре овај пут треба почети тражити од врха пирамиде.

Наиме, предсједник Европске одбојкашке конфедерације је дугогодишњи први човјек Одбојкашког савеза Србије Александар Боричић. И то је доказ колико су српски одбојкашки радници цијењени у свијету.

Матични савез перфектно је организован, а у њему, за разлику од неких других који су преко ноћи постали “стручњаци”, сједе све сами асови. Зоран Гајић је 2000. године одвео тадашње “плаве” до злата на Олимпијским играма у Сиднеју, а данас вуче конце у савезу.

Око себе је окупио ученике који, баш као и прије двије деценије, упијају сваку његову ријеч и стечено искуство.

Први потпредсједник је Ђула Мештер, Слободан Бошкан је тим-менаџер у тиму такође златног олимпијца Слободана Ковача, а још један из те плејаде Владимир Батез покрајински секретар за спорт и омладину Војводине и блиски сарадник актуелног руководства.

Ништа другачије није било ни док је Никола Грбић био селектор, јер су његови људи од повјерења такође били бивши репрезентативци Данило Мрђа и Бојан Јанић.

Код дјевојака је мање-више све исто од 2002. године. Тада је на клупу стигао Зоран Терзић, који вјероватно ни сам није могао да замисли да ће на њој остати до дан-данас, при томе не назирући крај.

Поставља се само питање да ли ће немање квалитетних клубова и лига моћи да буде надокнађивано и у наредном периоду.

Шест од седам клубова овог љета отказало је наступе у Европи због беспарице, што је потпуно невјероватно да се дешава у земљи која има актуелне европске шампионе у обје конкуренције. То је упозорење које не смије да се заборави ни у тренуцима славља.
 

17
година Терзић на клупи одбојкашица

6
злата укупно донијели од 2010. године

Пратите нас на нашој Фејсбук и Инстаграм страници и X налогу.