Укупно 33 медаље за Ex Yu екипу од 1992. године

На посљедњем наступу на Олимпијским играма спортисти некадашње СФРЈ освојили су 12 медаља, прије тога у Лос Анђелесу чак 18, а у Москви 1980. године девет.

Ниједна држава која је настала распадом тадашње Југославије није успјела да се са неких љетњих игара од 1992. до 2008. године врати са толиким бројем одличја.

Најуспешнији је Хрватска са 17 медаља, Словенци имају 15, а СР Југославија, СЦГ и Србија укупно такође 15. Македонци су једном славили побједничко постоље неког свог представника.

Самостална Црна Гора у Пекингу није освајала одличја, а без медаља је и селекција БиХ.

Пекинг је региону донео укупно 13 медаља (по 5 Словенији и Хрватској, 3 Србији), што је највећи број медаља, али њихов распоред није најсјајнији (1-5-7). У Атини је регион узео 11 медаља, а од Барселоне до Сиднеја је по 8 медаља, али је учинак на оној хемисфери био баш златан – половина одличја била је са највећим сјајем.

Хрватска је у Барселони освојила три медаље. Кошаркаши су стигли до 'сребра', екипа коју су предводили Дражен Петровић, Кукоч, Рађа, Комазец и Цвјетичанин стигла је до финала победивши тим заједнице независних држава (ex-Совјетски Савез) и пружила пристојан отпор америчком 'Дрим тиму'. Изгубили су са 117:85 али и прославили медаљу.

На тениском турниру су освојене две 'бронзе', Горан Иванишевић био је два пута трећи, у синглу и у пару са Прпићем.

Четири године касније у Атланти освојене су двије медаље, златна на турниру рукометаша, Чавар, Кљајић, Јовић, Перковац, Пуц, Сарачевић и Смајлагић били су у финалу бољи од Шведске, 27:26.

Ватерполисти су стигли до финала, али су Шпанци били јачи, било је 7:5.

Са Игара у Сиднеју 2000. године Хрватска се вратила са укупно две медаље.

Николај Пешалов, до тих игара Бугарин, донео је Хрватској златну медаљу, а осмерац Францетић, Франковић, Смољановић, Н. Скелин, С. Скелин, Чуљак, Бораска, Вујевић и Петришко освојио је 'бронзу'.

На Олимпијским играма у Атини 2004. године освојили су рекордних пет медаља, једну златну, по двије сребрне и бронзане. Злато су освојили рукометаши, савладавши у финалу Нијемце са 26:24.

Дује Драгања био је други на 50 метара слободно, а друго мјесто освојили су и веслачи Синиша и Никша Скелин.

Марио Анчић и Иван Љубичић освојили су треће мјесто на турниру парова, а Пешалов је у дизању тегова освојио још једну медаљу, бронзану.

Из Пекинга хрватска делегација вратила се поново са пет одличја, али први пут од Барселоне без иједног злата.

Сребра су освојили Бланка Влашић у скоку увис и гимнастичар Филип Уде, на коњу с хватаљкама.

Бронзане медаље припале су Сњежани Пејчић у стрељаштву (10м ваздушном пушком), као и двије такмичарке у теквондоу – Сандра Шарић (до 67кг) и Мартина Зубчић (до 57кг).

Укупно од 1992. до 2004. године спотисти из Хрватске освојили су 18 медаља, три златне и седам сребрних и осам бронзаних.

Словенци су на првом учешћу на Олимпијским играма, у Барселони 1992. године освојили двије бронзане медаље.

Обе у веслању, двојац без кормилара Жвегељ, Чоп и четверац без (Јанша, Мујкић, Мирјанић, Клеменчич) били су трећепласирани у својим тркама.

Четири године касније стигла су два 'сребра', атлетичарка Бригита Буковец била је друга на 100 метара са препонама, а Андраж Веховар је своју медаљу освојио у кајаку на дивљим водама.

У Сиднеју су поново освојене две медаље, обе златне. Лука Шпик и Изток Чоп били су најбољи дубл скул на такмичењу веслача, а стрелац Рајмонд Дебевец побједио је у троставу.

У Атини 2004. године Јоланда Чеплак освојила је бронзану медаљу у трци на 800 метара, џудиткиња Уршка Жолнир била је трећа у полусредњој категорији, а Василиј Збогар у класи Ласер на такмичењу у једрењу.

Лука Шпик и Изток Чоп још једном су се окитили олимпијским медаљама, сребрним.

Пекинг 2008. је Словенцима донио највише медаља (5) и прво мјесто у региону, јер их је злато Приможа Козмуса у бацању кладива довело до једине титуле за западни Балкан.

Пливачица Сара Исакович на 200м слободно и једриличар Василиј Жбогар у класи ласер донијели су сребра, а џудисткиња Луција Полавдер (преко 78кг) и стријелац Рајмонд Дебевец (50м пушка, тростав) бронзе.

Словенија укупно има петнаест медаља на Љетњим олимпијским играма, три златне, пет сребрне и седам бронзаних.

Једину медаљу за Македонију на Олимпијским играма осовјио је рвач Могамед Ибрагимов. Момак рођен у Махачкали, главном граду Дагестана који нам је данас познатији по Анжију, био је трећи у рвању слободним стилом на Играма у Сиднеју 2000. године.

Спортисти из Босне и Херцеговине, као и они из Хрватске, Словеније и Македоније, на Олимпијским играма учествују од 1992. године, али немају освојену медаљу.

Представници Црне Горе су у Пекингу дебитовати са обиљежјима своје државе.

Пратите нас на нашој Фејсбук и Инстаграм страници и X налогу.