UEFA коефицијенти: Шта нас чека сљедећег љета?

Четири фудбалска тима из Србије сакупила су овог љета 10 европских бодова (2.5 по екипи), послие чега ће Србија готово извјесно остати на 25. мјесту листе UEFA.

Србија је исту позицију заузимала и у претходној сезони.

Лоша ствар је што у рачунању петогодишњег коефицијента Србија пада за пола бода, јер се више не рачуна сезона 2008/09, из које је Србија имала 3 бода.

Отежавајућа је околност и што слиједеће сезоне бранимо опет 3 бода, а од десетак лига у околини наше на листи UEFA све осим Бугарске бране мање од тога.

Управо би Бугари теоретски могли да престигну већ ове сезоне, али само ако Лудогорец оствари одличан учинак (најмање још осам еврободова, што су нпр. четири побједе, или два тријумфа и 4 ремија). Такође, послије укључивања Трумсеа, одлуком суда, шансу има и Норвешка којој су потребни побједа и реми, или три ремија.

На клупској листи Партизан чека нови пад на листи, док су Војводина, Звезда и Јагодина напредовали овог лета. Залиха осталих клубова, биће минимално мања него овог јуна, јер је удио националног коефицијента мањи за 0.1 поен, што у пракси неће много значити.

Пад Партизана, скок остала 3 клуба

Партизан за наредне квалификације остаје без солидне сезоне у Европи, посљедње по старом систему (Лига UEFA: 5 тимова у групи, 2 утакмице код куће и 2 на страни), када су избачени Интер Баку и Тимишоара, Фенер је тесно прошао у ЛШ, а против Севиље, Сампдорије, Стандарда и Штутгарта није освојен ни бод у групи.

Та сезона Партизану је донијела 4.6 бодова, захваљујући којима су у ово љето ушли са укупним коефицијентом 17.425. Црно-бијели су на основу тога у сва три жреба ушли као носиоци. Збир 14.825 већ сада доноси пад од 24 позиције на листи UEFA, с тим да још десетак клубова који иду у групе Лиге Европе могу да их престигну.

И тај смањени коефицијент готово извјесно слиједеће године гарантовао би мјесто носиоца на свим жребовима квалификација за ЛЕ, али би на путу ка ЛШ могао да значи чак и слабији шешир у трећој рунди.

Да су се докопали групе у Лиги Европе црно-бијели би ове сезоне били у другом шеширу и стекли пристојне шансе да дочекају европско прољеће, али са новим коефицијентом склизнули би за 4 позиције, у трећи ниво по квалитету.

Црвена звезда у архиву пребацује једну од најкраћих евросезона у историји, у којој је бољи од ње још у августу био АПОЕЛ, а до те године испадање тако рано није доносило никакве бодове, па црвено-бијели губе само национални коефицијент (0.6).

Тако је ове године и побједа над Исланђанима донијела успон за 0.9 бодова (са 8.425 на 9.325). У жријебу за Лигу Европе и тај мали успон могао би да буквално значи живот, јер би на примјеру овог љета пребацио Звезду у повлашћени шешир на жребу за треће коло. Стицајем околности (велики број изненађења) црвено-бијели би са 9.325 овог љета били први испод црте чак и у жребу за четврту рунду, а први изнад црте био је управо тим који их је избацио – Черноморец.

Звезда је, апсурдно, са новим коефицијентом (бар за сада) изнад својих украјинских џелата и изнад Туна. Да су се којим случајем пласирали у групу ЛЕ црвено-бијели би ове године била на дну трећег шешира на жребу, а са бољим коефицијентом померили би се за једно мјесто.

Уколико би слиједећег љета ишла у квалификације за ЛШ Звезда би и са повећаним коефицијентом имала мале изгледе да буде носилац у трећем колу.

Војводина, баш као и Звезда, губи само национални коефицијент (0.6), пошто је у љето 2008. избацила Олимпик Баку, па испала од Хапоела из Тел Авива.

Скоком од 1.4 поена не би се значајно промјенила судбина Воше у жријебу квалификација за ЛЕ – били би стабилни носиоци у другом, али не би могли у горњи шешир у трећем колу. Успон би им, међутим, баш значио на путу ка Лиги шампиона, јер би старих 5.425 буквално висило за носиоца у другом колу, а 6.925 гарантује тај статус. Друго коло квалификација за ЛШ је кључно, јер побједа у њему обезбјеђује двије шансе за европску јесен.

Пред бијело-црвенима су сигурно године успона на листи UEFA, јер у наредне три сезоне које испадају Воша није избацила никога – двапут је испала на старту, једном није ни играла Европу.

Како се рачунају коефицијенти?

Национални коефицијент добија се учинком тимова у свакој утакмици квалификација, групне фазе и елиминација. Еврободови се добијају за побједе (2) и ремије (1), уз посебне бонусе за пласман у поједине фазе евротакмичења (нпр. 4 за групну фазу ЛШ), с тим што се током квалификација бодови дијеле на пола. За коефицијент Србије сабирају се бодови сваког од тимова, па се збир дијели са 4 (због 4 представника; Шпанци, Енглези и Нијемци дјеле са 7).

Ове године Војводина је са 5 побједа и 2 ремија освојила за Србију укупно 6 бодова, Партизан и Звезда су са по једном побједом и два ремија стигли до по два бода, а Јагодина са два пораза није освојила ништа. Збир од 10 бодова дијели се на 4 и даје 2.5 бода националног коефицијента Србије.

Клупски коефицијент прије уласка у групну фазу не гледа на резултате, већ само на то до које је фазе клуб стигао. Тако Војводина са скором 5-2-1 и Партизан са скором 1-2-3 имају за ову сезону по 2 бода. Звезда (1-2-1) има бод и по, а Јагодина (0-0-2) 1 бод.

Калкулација је једноставна: у квалификацијама за ЛЕ прво клоло доноси 0.25 бодова, друго пола бода, треће 1 бод, а четврто 1.5 бод. На то се додаје удио националног коефицијента (од 2008. петина, за ову сезону то је 0.5 бодова, јер смо их укупно скупили два и по).

Пласман у ЛШ је апсолутни приоритет, јер клубу доноси чак 4 бонус бода (евентуални пласман у осмину финала доноси још 5 бодова бонуса), а нацији са 4 представника 1 чист поен. Колико ти бонуси значе свједочи то што је тренутни размак између позиција 19 и 22 мало преко пола бода. Истеком важности једне одличне сезоне Данска са 13. пала на деветнаесто, а Шкотска са 18. на 24. место.

Важно је напоменути да је UEFA променила начин бодовања послије сезоне 2008/2009, па ће слиједећег љета први пут прорачун комплетно бити рађен на основу новог система. Пракса је показала да нови систем диже просјек бодова за шестину, што је претходних неколико година у неку руку фаворизовало тимове и земље који су заблистали после 2009.

Такође, важно је знати да учинак тима из ове сезоне утиче на рангирање већ у сљедећој, док се код рангирања држава прави једна година отклона, јер је важно да се већ на почетку шампионата зна распоред мјеста која воде у еврокупове.

Како су прошли остали?

Од 24 боље рангиране државе само Белорусија неће имати представнике у групној фази. До група су стигли клубови из четири државе рангиране слабије од Србије од којих је Казахстан већ накупио више поена овог лета (2.625), али је срећом довољно далеко на петогодишњој листи.

Преостале три земље су Словенија, као и Бугарска и Молдавија, чији су представници управо побједама над нашим екипама обезбједили европску јесен.

Колико је подсмијех српских  љубитеља фудбала према неким мањим фудбалским земљама депласиран говори то што су исти коефицијент као Србија ове сезоне изборили Исланд и Азербејџан, који ће за две сезоне буквално дувати за врат на листи UEFA.

У доњем европском дому запажени су били Луксембург (1.5 поен, вјероватно у наредне две године скачу за бар 6-7 мјеста послије 4 године узастопног повећања коефицијента) и Албанија (2 поена, велики успон послије три катастрофалне сезоне).

Подбацили су Македонци (0.5) и Ирци (0.25), са убједљиво најслабијим коефицијентима у претходних 5 година. Прави дебакл доживели су Финска (0.5) и Мађарска (0.875), послије низа солидних сезона.

Лијеп посао направили су Хрвати, којима је један финиш однио ЛШ, али други донио два тима у ЛЕ. Као 21. на листи ХНЛ је најслабије рангирана лига која и даље има два представника у Европи (мада од 20 бољих само Кипар и Белорусија имају мање), а по досадашњем учинку (3.125) је на шестом мјесту на континенту (од чега су Енглези и Шпанци испред само захваљујући аутоматском пласману по три тима у ЛШ). Треба, међутим, знати и да Хрватска брани бодове из најјаче сезоне у првој деценији вијека (4.333), па им за изједначење тог учинка од Динама и Ријеке треба још 5 еврободова.

Јасно, крај августа је вријеме за свођење утисака о клубовима из доњег европског дома. Виша средња класа тек ће се доказивати током јесени, а они најбољи
током прољећа. Ову сезону најбоље су почели Румуни и Чеси, што би могло да наговијести нову необичну годину европског фудбала, као 2005/06, када су најбољи учинак на континенту имали Румуни, 2008/09, када су доминирали Украјинци, или 2010/11, у којој је најуспјешнија била португалска лига.

Још једна специфичност ове сезоне је да су послије квалификација у такмичењу остали представници вишеод половине земаља (27 од 53), али да су само двије водеће државе –Шпанија и Енглеска – остале стопроцентне, са свих 7 представника у групној фази. Из сваке од преостале 51 земље испао је бар по један тим, с тим што је само још пет Топ 10 нација (Њемачка, Италија, Португал, Русија, Белгија) изгубило само по једну екипу.

Норвежани су првобитно изгубили свих 5 представника (норвешка лига је прва испод Србије на листи, али је петог представника у Европу послала на основу фер плеј бонуса), по чему су били рекордери, али је суспензија Бешикташа увела Трумсе у групну фазу.

Пратите нас на нашој Фејсбук и Инстаграм страници и X налогу.