У МЕТУ: Жалосна комедија

Република Српска нема ниједан стадион на којем се могу играти међународне утакмице у оквиру еврокупова. То је шокантна и скроз забрињавајућа чињеница која говори много о бетерлуку и нераду у кући фудбала са сједиштем у Бањој Луци.

Пролазили су дани, године, мјесеци, ФС Републике Српске је прерастао у корумпирану и установу пуну мешетара. Готово сви су гледали лични интерес. Док је фудбал пропадао царевали су сплеткароши, умишљени ликови, преваранти... И гдје је данас фудбал Српске?

Колико год изгледало наивно, не можемо побјећи од закључка да се по начину рада и дјеловања голим оком види да је ФС Српске млађи брат лоповског ФС БиХ који воде људи против којих су покренути судски процеси, односно персоне које владају силом страха и уцјењивања.

И док је предсједник Миле Ковачевић "растрзан" између прогресивних и снага опструкције, док се појединци и даље препуцавају на штету фудбала како би се домогли положаја на којем могу да хапају, клубови из Републике Српске су препуштени сами себи. Годинама, изузев појединачних случајева, није се улагало у инфраструктуру. У тијелима ФС Републике Српске станује инертност и бахатост, па тако умјесто да се радујемо пласману Модричана у Европу и да фудбалска Република Српска буде на европској и свјетској мапи, популарни "уљари" ће промовисати Зеницу и "Билино поље". Зато се Челик и не треба трудити да изађе у Европу када ће добити бесплатну рекламу.

Као да људима из Aлеје светог Саве, блок "Д" није била довољна опомена када је српско финале Купа БиХ, Модрича Максима - Борац било потцијењено и бојкотовано, с намјером, у Сарајеву 2004. године. Само годину дана касније у финалу су играли клубови с хрватским предзнаком, Орашје и Широки Бријег, али они нису дозволили понижавања и ниподаштавања на "Кошеву". Лобирали су и изборили се за двије утакмице. Срби су могли само да гледају и уче. Нажалост нису, а што је још горе понављају се и веће грешке, константно.

Понос сваког савеза треба да буду стадиони и репрезентација. Кућа фудбала Републике Српске постоји од 5. септембра 1992. године, а стадиони су сви оронули и већина њих није за употребу, да их прегледају нормалне комисије. Најбољи тим Српске од 2001. године није одиграо ниједну утакмицу. То је забрињавајућа чињеница која потврђује да челници савеза ФС Српске не маре много за прогрес, како фудбала, тако и Савеза.

Умјесто да градимо фудбалску историју с којом ћемо се поносити у ФС Републике Српске је све накарадно. Потези које повлаче челници ове организације је одличан материјал за једну озбиљну филмску комедију по рецепту Емира Кустурице. Или боље речено, жалосну комедију!

Пратите нас на нашој Фејсбук и Инстаграм страници и X налогу.