У Бањалуци егзистира једини клуб америчког фудбала на простору Српске: Идеја Устаника шири се масом

БАЊАЛУКА - За Крајину, за брата, један, два три Ребелси. Овај слоган све јаче, пркосније и поносније одјекује Бањалуком, али и шире. “Кривци” су ентузијасти из јединог клуба америчког фудбала у Српској, Ребелса или Устаника који трећу годину расту и развијају се много брже од инфраструктуре и реалних ресурса којима располажу.

Свих четрдесетак чланова Устаника велики су заљубљеници у спорт који углавном гледамо преко малих екрана, а идеја о оснивању клуба родила се прије непуне три године. У то вријеме постојали су клубови у Сарајеву и Тузли који су пионири овог спорта на простору БиХ, а већ данас Бањалучани су далеко испред Тузлака, те тик иза Сарајлија. На почетку није било нимало лако, изостала је помоћ чланова још увијек најбољег клуба у БиХ, па су се Устаници морали довијати на разне начине како би у пракси примијенили и те како богато теоријско знање и терминологију којом перфектно владају.

- Готово све смо учили уз помоћ “Јутјуба”, што, признаћете, није нимало лако. Тренинзи које смо пронашли били су за много виши ниво, али нисмо одустајали. Воља нам је јака као и име, а убрзо је стигла и помоћ репрезентативаца Србије. У првом реду то је Александар Милановић, а ништа мање нам нису помогли ни Стефан Борковић, Душан Новаковић и Горан Зец. Они су у овом спорту дуже од десет година, играју за репрезентацију, а Србија предњачи у овом спорту када је у питању регион. Само њихово присуство на тренинзима, али и наступи за наш клуб и те како су нам значили - прича асистент тренера Милош Шкоро.

Колико су Ребелси напредовали најбоље говоре прошлосезонски резултати. Тузла Солтлајнерси су падали као од шале, док су уписали и прву побједу против Сарајлија. Ипак, пехар је остао у витринама најстаријег клуба у БиХ, али је то Бањалучане подстакло на још озбиљнији и посвећенији рад.

- У паузи између сезона усредсредили смо се на индивидуалне тренинге и усавршавање технике. Све смо посветили тим елементима, а сада је на реду додатна физичка припрема како би старт сезоне у априлу дочекали потпуно спремни и надамо се коначно свргнули Сарајево. Пут који смо прошли у претходне три године даје нам за право да се надамо, а већ смо много пута сами себи доказали да ништа није немогуће. Подршка Милановића и осталих момака, као и тренера Томас Смајт, Американца који је неко вријеме провео са нама дали су нам додатну снагу и реалну основу да се надамо још бољим резултатима - рекао је одбрамбени играч Бењамин Поповић.

Управо је присуство бившег колеџ тренера помогло Ребелсима да још боље схвате схвате шта значе професионализам и ауторитет. Поносно истичу да су сви у клубу као браћа који би све дали један за другога, али и да је једна реченица искусног америчког тренера и те како промијенила њихов начин размишљања.

- Ако ме не гледаш у очи значи да ме не слушаш. То се дубоко урезало у наше размишљање и од тада је све другачије. Имамо два тренера, за напад и одбрану и асистенте, којима и те како вјерујемо и слушамо их. Све у циљу напретка и ширења наше мисије - рекао је још један члан посљедњег бедема Ребелса Милош Симатовић.

Идеја, али и врло озбиљан маркетинг, те све бољи квалитет наишли су на позитиван одјек у јавности. Трибине њиховог дома, стадиона Крајине биле су дупке пуне до избијања пандемије вируса корона, што је знак да у Бањалуци има много поклоника овог спорта. Иако се углавном сами финансирају уз подршку неколико спонзора који су препознали њихов ентузијазам и квалитет, били би вољни да помогну уколико се појаве људи који дијеле њихову страст за овим спортом у другим градовима Српске. Опрема за амерички фудбал је прилично скупа, а да би се само један играч од главе до пете обукао као професионалац потребно је више од 2.000 марака.

- И ми смо кренули од нуле. Пријатељи из Србије које смо поменули помогли су нам како знањем и искуством, тако и са набавком опреме. Зато и ми нудимо све ресурсе које посједујемо уколико неко у Добоју, Бијељини, Источном Сарајеву или било гдје друго одлучи да крене нашим путем - подвукао је Поповић.

Интернационалци

Дрес Ребелса у БХ боулу носили су Нигеријац Огбевоен и Италијан Мајк Ђентили, те су били одушевљени оним што су затекли.

- И те како су нам помогли јер су наше играче научили финесама које не могу да се виде на телевизији, али оно што нас посебно радује јесте утисак који су понијели кућама. Момци нису тражили никакву надокнаду, а чак су нам рекли да би били вољни поново да дођу и обуку дрес нашег клуба - рекао је Шкоро.

Карађорђе на грбу

Идеја оснивача клуба Александра Драгојевића била је да Устаници не буду мејнстрим и нешто већ виђено. Зато је изабрао јако име са којима ће се идентификовати маса, а пун погодак је и лик Карађорђа Петровића на грбу Устаника.

- Испоставило се да је наша одлука била исправна, јер смо за дизајн добили похвале са свих страна, многе и ван граница Српске. Најбитније је да се људи идентификују са клубом, све више наших мајица носе и они који нас не прате, а сви који једном дођу на тренинг или утакмицу појаве се поново - рекао је Поповић.

Пратите нас на нашој Фејсбук и Инстаграм страници и X налогу.