Требињци пресрећни што су послије 17 година освојили Куп Српске: Лео ниче из камена

ТРЕБИЊЕ - Иако им је пред полазак за Модричу мало ко давао шансе да се могу домоћи трофеја, фудбалери Леотара вратили су се на стадион “Полице” као освајачи Купа Републике Српске за сезону 2020/21.

Изабраници Олега Ћурића неочекивано су савладали Крупу са 2:0 головима Драгана Ристића из пенала у 61. и Лазара Зечевића у 74. минуту и тако су се послије 17 сезона поново домогли овог пехара, који су осим 2004. освајали и 2002. године. И баш као што слоган навијачке пјесме каже, “Лео, Лео из камена нико, не може га побиједити нико”, понос Херцеговине послије година таворења поново креће ка врху. 

- Овај тријумф би могао бити прави путоказ. Одиграли смо тактички добру утакмицу и ово је велики успјех клуба, који је у посљедњих неколико година посрнуо. Сад се Лео полако враћа... Два пута сам као играч освајао пехар, али ми је овај успјех сигурно много дражи знајући у каквој се ситуацији налазио клуб посљедњих година. Још лани смо били друголигаши, гдје смо као шампиони ушли међу прволигаше, а осим освојеног Купа били смо и други у шампионату Српске. Вјерујем да се у наредним сезонама може много више, а било би лијепо када би Требиње опет имало премијерлигаша - рекао је Ћурић.

Млади Данило Шиповац у опроштајном сусрету у дресу Леотара био је нерјешива енигма за Крупу, из које је прије шест мјесеци позајмљен Требињцима. Над њим је и скривљен пенал, који је Ристић претворио у погодак.

- Сигурно је да смо имали можда и већи мотив од Крупе, мада нам је свима и прије сусрета било јасно да смо аутсајдери. Међутим, били смо складна цјелина, која зна шта хоће, а ја сам имао мотив више да се докажем против клуба чији сам члан. Годи ми признање за најбољег играча утакмице, али њега не би било да сви заједно нисмо били на висини задатка. Сада се враћам у Крупу, а Леотару желим пуно среће наредне сезоне и да се бори за прво мјесто и повратак у Премијер лигу - нагласио је Шиповац.

Ветеран Драган Ристић блистао је од среће због освојеног трофеја, али и што је био стријелац у финалном окршају.

- Ова сезона нас је подсјетила на најљепше дане требињског фудбала. Вјерујем да би ускоро могли да се понове ти дани, поготово што ову садашњу екипу краси велико заједништво, баш као што је било и некада. Очекујем да већ у наредној сезони, уз мале корекције у екипи, нападнемо прво мјесто у елити Српске, али и да се публика врати на “Полице”, те да све то буде као некада. Вјероватно нећу бити у тој екипи, јер размишљам о крају каријере, али је готово сигурно да ћу остати у клубу - истакао је Ристић, који је пехар намијењен побједнику Купа Републике Српске подизао као члан Радника, Рудар Приједора и сада Леотара.

Ни четврта срећа

У редовима Крупе нису могли да сакрију разочарење послије пораза у финалном окршају. И четврти пут су били надомак трофеја, али су изгубили и четврто финале.

- Нисмо се баш прославили игром у финалу. Дјеловали смо млако и на терену баш није дјеловало да смо апсолутни фаворит, како су сви прије сусрета прогнозирали. Можда је разлог за лошу игра и та унапријед уписана побједа. Остаје жал што смо и четврти пут остали празних шака, али и наук за будућност да не побјеђује увијек фаворит - рекао је члан тренерске комисије Крупе Синиша Мркобрада.

Пратите нас на нашој Фејсбук и Инстаграм страници и X налогу.