Терзић: Караџић је довео Михајловића коме Серђо Берти саставља тим!

Београд - "Томислав Караџић годинама аминује и покрива све крађе и отимачине у Суперлиги", додаје први човјек ОФК Београда.

Селектор Орлова Синиша Михајловић увучен је у рат за превласт у Фудбалском савезу Србије. Бивши предсједник ФСС и сада први човјек ОФК Београда Звездан Терзић је, наиме, у одговору на оптужбе Томислава Караџића, између осталог истакао да никада није рекао да Фали Рамадани кроји национални тим Србије.  

Јер, то чини Серђо Берти, Михајловићев "животни и професионални ментор", како га је Терзић назвао. Терзић је, такође, навео пет разлог због којих Караџић "мора" да напусти фотељу ФСС (између осталог и због "крађе и отимачине" у Суперлиги) и одговорио на сва ранија питања првог човјека српског фубала.

Терзићево саопштење преносимо у цијелости:
"Наш народ има обичај да каже: воду, ватру и народ нико није зауставио. Очигледно је да једино Томислав Карадзић не види оно што свако нормалан у Србији види, а то је да се овде подигао народ који жели да га протера из српског фудбала. И то није жеља само навијача Црвене Звезде, сведоци смо те појаве на сваком стадиону, у сваком делу Србије.

Ја сам у марту месецу написао отворено писмо председницима клубова са јасном анализом стања у српском фудбалу, са јасним аргументима шта замерам Томиславу Караџићу као председнику ФСС. Без икакве намере да дирам у приватност Томислава Караџића и његове породице. Та анализа је била и моја обавеза као човека који је цео свој живот провео у фудбалу и где ћу остати до краја свог живота.
Од тада се и нисам много оглашавао у медијима, осим у моментима када сам осећао да морам одреаговати као савестан професионалац. Не бих се оглашавао ни данас да нисам прозван од Томислава Караџића, и то на један неспортски, низак и покварен начин који и приличи човеку његовог профила. Морам одреаговати на неке његове констатације и одговорити на његова питања. Са једном великом разликом: моје саопштење пишем сам у својој радној соби, за разлику од Караџића коме је саопштење писао ситни новинар који прати рад савеза, купљен за спонзорство једне књиге.

Караџић упорно замењује тезе. Бави се проблемима које има Црвена Звезда, а који су познати широј јавности, и при том даје себи за право да јавно, без икакве аргументације, блати људе, и долази на терен личних и приватних ствари. То нису теме због којих шира јавност тражи одлазак Томислава Караџића.

СЕДАМ РАЗЛОГА ЗБОГ КОЈИХ КАРАЏИЋ "МОРА" ДА ОДЕ

Собзиром да сам раније опширно говорио о томе, сада ћу само у кратким цртама елаборирати зашто Томислав Караџић мора да оде са позиције председника ФСС :

1. Зато што је репрезентација Србије пропустила два велика такмичења, ЕП 2012 и СП 2014. Успеси репрезентације су генератор развоја фудбала у целини. Неодласком на велика такмичења, ФСС је изгубио и преко 20 милиона евра, које су могле бити утрошене у инфраструктуру широм Србије. Уз тај неуспех, и наша млада репрезентација је пропустила два последња ЕП, па можемо констатовати да је наш репрезентативни фудбал бачен на европску маргину. По први пут у историји је неко успео да окрене свој народ против своје репрезентације.
2. Зато што се у Супер лиги Србије већ годинама уназад дешавају крађе и отимачине, а Томислав Караџић као најодговорнија особа све то аминује и покрива, говорећи да је све поштено и регуларно. И клубови и навијачи су изгубили поверење у савез.
3. Зато што су клубови у Србији доведени на ивицу беде и полако се гасе. Законска регулатива није испратила реалне друштвене и привредне промене: није дефинисано ко је власник клубова и ко је у обавези да обезбеди финансирање клубова. Фудбал је данас једина делатност у Србији где имаш обавезу да улажеш, а не смеш да зарадиш. Закон о спорту је донесен 2011, а ФСС као кровна организација није урадила ништа да се кроз системска решења омогући клубовима бољи пословни амбијент.
4. Зато што је због своје сујете отерао два најбоља српска тренера: Мирослава Ђукића и Радомира Антића. При томе је оштетио буџет савеза за неколико милиона евра, јер им је морао платити милионске одштете из касе ФСС.
5. Зато што је он у фудбал залутао, он је овде страни елемент, он не припада фудбалу. Никада лопту није шутнуо, никада фудбал није гледао, никада фудбал није волео, никада фудбал није разумео. Зато што је на фудбалску утакмицу први пут дошао у својој педесетој години и видео фудбал као шансу за своју личну промоцију. Зато што га фудбалска Србија не жели, зато што га његова фудбалска Суботица не жели. Зато што је све у фудбалу направио позивајући се на политичке везе. Зато што 2012 није ни требао бити изабран, него је злоупотребио политички вакум (када влада није била изабрана, а једино било извесно да ће СПС бити сигуран део владе), па је изманипулисао фудбалску Србију причама како га је "држава замолила да се прихвати још једног мандата".
А сада да одговорим на неке Караџићеве констатације, написане из најнижих побуда.
Прво, што се тиче његове тврдње да је ФСС финансијски стабилна организација, морам му одговорити да не постоји фудбалски савез у Европи који није финансијски стабилан, јер сви савези имају приходе од UEFA и FIFA, од ТВ права, улазница и спонзора. И никада ФСС или ФСЈ није био нестабилна организација. Да Томислав Карадзић зна бар неку реч енглеског језика могао је у непосредном разговору са својим европским колегама толико бар да сазна. Караџић мора да зна да ФСС није изоловано предузеће којем је важно да само оно позитивно послује. ФСС је кровна организација преко 2.000 клубова и он је индиректно одговоран за егзистенцију читавог фудбалског система.

Друго, Караџић помиње Заједницу суперлигаша и како је маркетинг ФСС омогућио Заједници приход од 500 милиона динара. А Караџић заборавља да је Заједница независно правно лице са својим органима које је морало само да преговара око ТВ права, а не да ФСС то учини уместо Заједнице и можда направи штетан уговор. Што се тиче избора у Заједници, то је најбољи показатељ колико клубови не желе Караџића на челу ФСС. Иако на то није имао право, Караџић је отворено лобирао и уцењивао представнике клубова да гласају за његовог кандидата Миодрага Јанковића. Упркос томе, на тајном гласању је, демократском вољом клубова, изабран Драгољуб Лекић за председника Заједнице суперлигаша. Иако је од тада просло скоро два месеца,новоизабрани председник Заједнице још није кооптиран у Извршни Одбор ФСС где би морао бити, да би заступао интересе клубова. Толико о самовољи и бахатости Караџића, и његовом односу према клубовима.

Караџић и Синиша МихајловићТреће, Томислав Караџић помиње да ми из клубова који желимо његову смену, оптужујемо селектора да му агент Фали Рамадани саставља репрезентацију. Још једна лаж Томислава Караџића. Никада нисам поменуо Фалија Рамаданија, јер поуздано знам да се Рамадани и Михајловић и не познају. Али сам поменуо агента Серђа Бертија, менаџера од Синише Михајловића, који је животни и професионални ментор нашег драгог селектора. И, најближи сарадници Томислава Караџића су ми рекли да селектор Михајловић ниједну одлуку не доноси без консултација са Серђом Бертијем. И вероватно заједничког интереса. И то врло добро зна и Томислав Караџић.

Четврто, што се тиче алузија Томислава Караџића на агента Фалија Рамаданија, могу да кажем да је он немачки држављанин и један од најуспешнијих агената у Европи који успешно сарађује са највећим европским клубовима. Тачно је да је мој зет Никола Дамјанац партнер са Рамаданијем, али је опште познато да Рамадани и Дамјанац нису агенти ниједног играча ОФК Београда, јер је став клуба јасан већ годинама: ниједан играч ОФК Београда нема менаџера. Ми смо нашим играчима и њиховим родитељима забранили чак и да контактирају са менаџерима. Што се тиче власништва над играчима, сви играћи ОФК Београда су власништво само ОФК Београда, тако да је читава прича Томислава Караџића промашен покушај наношења одређене пакости.

Пето, што се Караџићеве приче око кречења стадиона тиче, морамо му поновити по стоти пут (није нам тешко, имамо разумевања за његово стање), стадион није наш него градски. Од 2009. године чекамо да нам господа из града доделе неки документ да бисмо могли да га користимо, одржавамо и у њега улажемо. Од 1997 године сам на руководећим позицијама у ОФК Београду, и од тада до данас је клуб уложио преко 1,5 милиона евра својих средстава на реконструкцију и модернизацију градског стадиона, за шта постоји адекватна документација. Иако би Томислав Карадзић морао да зна да ниједан стадион на овој планети никада није изграђен средствима ниједног клуба. Стадионе гради или државаили локална самоуправа или велике компаније које имају комерцијални интерес. Надам се да ће се и неко у граду Београду једног дана сетити да је омладински стадион њихов стадион.

Шесто, и последње што имам рећи Томиславу Караџићу је мој одговор на његово помињање наших биографија. Иако никада нисам мислио да ћемо са професионалног доћи на терен личног, упорно сам избегавао његове провокације, Томислав Караџић жели да сви ми упоредимо наше биографије. Па хајде да урадимо онда и то:

НИКАДА НИСАМ ОСУЂИВАН, КАРАЏИЋ ЈЕ ЛЕЖАО ЗАТВОРСКУ КАЗНУ У СПУЖУ

Рођен сам у Србији, где су рођени и мој отац и мој деда.
У фудбал сам ушао из најчистијих побуда и љубави, као дете у својој шестој години - Томислав Караџић у својој педесетој, из само њему знаних разлога.
Играо сам фудбал професионално пуних 13 година, од тога 9 година у ОФК Београду, 6 година као капитен тима - Томислав Караџић никада није додирнуо лопту.
Дипломирао сам на Економском факултету, државном, као професионални играч, једини до тада у последњих двадесет година. У 31 години сам постао генерални директор ОФК Београда, у 38 години председник фудбалског савеза, најмлађи председник у Европи -у тим годинама Томислав Караџић није знао да се фудбал уопште игра.

У 39. години сам ушао у највише форуме UEFA и FIFA и био први кандидат за члана Извршног Комитета UEFA -Томислав Караџић о томе није ни сањао.
Руководим ОФК Београдом од 1997. године до данас, и за све време никада нисмо добили ни један динар помоћи државе, града, општине или неког јавног предузећа. Средства за функционисање смо обезбеђивали сами и по томе смо вероватно јединствен клуб у Србији. За то време је ОФК Београд увек био у врху нашег фудбала, играо европске купове, стварао играче који су данас понос Србије. Томислав Караџић је водио ФК Спартак, финансирао га државним средствима, и довео га до треће лиге са тенденцијом гашења.

Никада нисам био члан, чак ни близак некој партији - Томислав Караџић јесте.
Никада нисам кажњаван, никада нисам осуђиван - Томислав Караџић јесте правоснажно осуђиван и зато је лежао затворску казну у Спужу.
Против мене се води судски поступак, али постоји презумпција невиности, и нико није крив док се не докаже супротно. Знам како сам радио у ОФК Београду, и убеђен сам да ће се процес завршити ослобађајућом одлуком. Познато је да сам био одсутан скоро три године и за то време ми политички врх Србије није био наклоњен. Да сам имао било шта спорно у својој биографији, сигуран сам да ме не би штедели у том периоду. Томислав Караџић тек треба да се суочи са својом биографијом пред истражним органима. Томислав Караџић добро зна да ли су му подизали рампе на царинским прелазима, да ли се обогатио шверцом нафте и алкохола, да ли је је потписао штетан уговор о ТВ правима са Спорт Фајвом, да ли је узимао мито, да ли је плаћао намештене утакмице, како је грађена кућа фудбала?

Толико о упоређивању наших биографија.
И за крај, питање на које немам одговор: да ли је могуће да је читава фудбалска Србија таоц једног човека, Томислава Караџића?
председник ОФК Београда
др Звездан Терзић".

Пратите нас на нашој Фејсбук и Инстаграм страници и X налогу.