Тајм-аут: Не дирајте Aнтића!

Драмски писац и сценариста Душан Ковачевић у својој књизи "Двадесет подела Срба на Србе" између осталог написао је реченицу: "Поред нас пролазе народи и године, а ми и даље стојимо на прашњавом балканском путу, разапети између истока, гдје смо постали и запада, којем тежимо".

Фудбалским жаргоном речено, Срби уништавају сами себе. И оно што би требало да буде најсветије - репрезентацију! Како?

Радомир Aнтић је доласком на кормило "орлова" вратио култ репрезентације, фудбалска нација постала је све бројнија, утакмице у Београду посјећене као никад до тада, изборен је и пласман на Свјетско првенство у Јужну Aфрику...

Све то неко у овим врелим августовским данима жели да ниподаштава и минимизира покретањем прича о смјени селектора због казне FIFA. Докле ћемо, ми Срби, да тежимо самоуништењу и давању повода другима да се смијешком наслађују нашој проклетој судбини и да саплићемо сами себе.

Српски глумац Петар Божовић је у филму из 1989. године под називом "Масмедиологија на Балкану" такође рекао једну историјску реченицу у дружењу с америчким професором: "Ми прво свог човјека убијемо, а онда му подигнемо споменик". Зар то треба да буде случај и са Aнтићем, који је донио толико радости овом напаћеном народу?

Да све буде још црње, кандидат за насљедника Радомира Aнтића је Нијемац Лотар Матеус. Прво, он не припада овом менталитету. Друго, Србија је имала већ странца селектора и провела се као "боса по трњу". Треће: Матеус се враћа у Србију послије четвртог развода да се опет, по свему судећи, ожени.

Неко гадно хоће да наруши хармонију и фамилијарну атмосферу у табору "орлова". Господо, оставите Aнтића на миру! Не дирајте га! Због чега Србима не ваља ништа оно што је наше?

Пратите нас на нашој Фејсбук и Инстаграм страници и X налогу.