Тајм аут: Кад се изгуби компас..

Како да очекујемо од оних који нас мрзе да нас поштују, када ни ми сами не волимо оно што зовемо својом светињом?

Куп Републике Српске у фудбалу, најстарије такмичење у дејтонској БиХ омаловажавамо и ниподаштавамо сами и онда се питамо што нам је лоше и што нас сви шамарају? Уздуж и попријеко!

Питање је у неискрености. Или боље речено о љубави из интереса. Отуђили смо се једни од других, нико никог не бенда ни пет пара, гриземо се као најкрволочније звијери, а душмани уживају... И смију нам се у по брка!

Некада се знала хијерархија, а данас нико никоме ни за шта не одговара. Нити има друштвеног интереса. Све је гола материјална борба за отимачином, пљачком и преваром. У таквим околностима најбоље успијева производ "продата магла".

Не желимо било кога да ставимо на стуб срама, али понашање појединаца озбиљно опомиње. Шеф стручног штаба ФК Рудар Приједор Драган Радовић није водио своју екипу на Куп утакмици у Жеравици против Јединства. Сједио је на трибинама, а екипу је с клупе водио његов помоћник Зоран Бујић. Колико знамо Радовић није кажњен ни суспендован, али ни смијењен. Отуд нејасноћа зашто му је било "испод части" да води свој тим у такмичењу које нам свима треба бити понос, јер је започето под кишом граната и метака, када је мало ко вјеровао у фудбал.

Данас су се правила промијенила. Није спорно који ће тим изаћи на мегдан ривалу, све је ствар процјене тренера и амбиција клуба. Први тим или јуниори, свеједно је, ријеч је о Купу Српске и то како се према њему односимо. Изгледа да се тако, уопште односимо и према животу, па када добијемо неколико васпитних "уз уши" онда се тргнемо и запитамо: Шта нас снађе?

Радовић би прије свега требало да зна да је Куп Републике Српске светиња и да је био дужан да води екипу са клупе, а не да буде само гледалац са трибина и омаловажава ово такмичење. Како ће знати на које играче из подмлатка може да рачуна, ако их лично не води и савјетује? Aуторитет се гради знањем, а не продајом ствари које до прве раскрснице испаре.

Друга ствар је још деликатније. Рудар Приједор је клуб свијетле традиције и угледа, град на Сани, фудбалски центар бивше Југославије. Aко ико зна шта је Куп то зна Приједор. Не може један тренер да буде "слика и прилика" угледног клуба који броји девету деценију живота. Међутим људи из Рудар Приједора треба да скрену пажњу Радовићу како треба да се понаша тренер клуба високих манира, високог угледа и реномеа. Aко је остало искрених спортских радника?

Сви они фудбалски ресурси у Приједору који су годинама мукотрпно грађени, од Друге до Премијер лиге БиХ, су исцрпљени. Почело је неукусно разграђивање. Има ли ко то да заустави? Због Рудара и Приједора?

Клуб се очигледно налази на новом почетку. Плашимо се да од позитивне нуле не крене низбрдо. Све је то посљедица чињенице да је тренер изгубио компас.

Пратите нас на нашој Фејсбук и Инстаграм страници и X налогу.