Тајм аут: Фудбалска подлост

Истинита ријеч боли више него погодак најоштрије стријеле у центар. Исповијест Бранимира Бајића, фудбалера Кобленца, погодила је тачно у средину фудбалског провинцијализма који годинама уназад његује "мултинационално" Сарајево.

Његове ријечи како је завршио мисију у репрезентацији БиХ јер се више не види у том миљеу, изазвале су нови талас фудбалског националног бијеса и незадовољства у БиХ.

Зашто?

Зато што је Србин Бајић рекао да би волио да игра за Републику Српску! A док је носио дрес БиХ, с трибина "Кошева" се орило "Убиј Србина". Тада га нико из "поштеног" фудбалског Сарајева није бранио, нити је стао у његову заштиту. Нико није хтио да погледа истини у очи, а сви знамо да она највише боли и пече. Зар је то нормално?

Зашто Сарајеву смета репрезентација Републике Српске која би играла пријатељске и хуманитарне утакмице с регионалним селекцијама?

Можда због комплекса ниже вриједности и страха да организованија и боља фудбалска Српска сутра не преузме примат у "кровном савезу" којег воде људи сумњивог морала!

Како онда, послије свега, очекивати да навијачи из Републике Српске прихвате фудбалску репрезентацију БиХ, која је квалификациони меч против Естоније почела са девет Бошњака у стартној постави? A селектор Мирослав Блажевић и његово име дођу на све то као параван за покриће подлих игара и покварености. Иза позорнице циркуске представе "кловна Блажевића" ваља се повратак једнонационалне селекције БиХ. Зато није чудо што, по Бајићу, новинари кроје Ћири тим!

Ријеч је, понекад, бољи доказ од свих докумената!

Пратите нас на нашој Фејсбук и Инстаграм страници и X налогу.