Све више спортиста умире од срчаног удара: Први симптом најчешће значи смрт

Бањалука - Фудбалер из Обале Слоноваче Шеик Тиоте прекјуче је сахрањен у отаџбини након што је преминуо на терену од посљедица срчаног удара. Он је посљедњи у низу спортиста који су трагично завршили на овај или сличан начин.

Памте се тужне сцене када су живот на терену изгубили Миклош Фехер, Марк Вивијен Фое, Антонио Пуерта и остали. Нажалост, било је таквих несрећа и на теренима Републике Српске, па су живот прерано изгубили Дејан Мајсторовић и Срђан Лојић, а било је трагичних случајева и у земљама региона.

Изненадна смрт спортиста на терену била је предмет бројних студија на универзитетима и институтима широм свијета па се овај епилог дефинише као срчани застој који настаје до шест часова послије активности, а да при том раније није верификовано обољење.

- Срчани удар дешава се и у свакодневном животу, али су спортисти под лупом. У таквим ситуацијама дефибрилатор и шок струјом били би од велике помоћи, а једина превенција су систематски прегледи на којима је потребно до ситних детаља испитати да ли је неко у породици преминуо од болести срца. Уколико ЕКГ није добар, потребно је спортисту упутити на даље претраге. Нажалост, неријетко је први симптом срчани удар чији је исход често леталан - рекао је предсједник Удружења кардиолога РС доктор Драган Унчанин.

Остаје нејасно како се овакве трагедије дешавају када спортисти пролазе систематске прегледе који се у већини спортова раде сваких шест мјесеци па смо због тога контактирали са стручњацима из Завода за медицину рада и спорта РС.

- Прегледи укључују обавезне лабораторијске налазе једном годишње, ЕКГ у мировању, а по индикацијама и након оптерећења, антропометријска мјерења, контролу крвног притиска, аускултацију срца и плућа, спирометрију, те преглед по системима са посебним акцентом на локомоторни систем. Преглед се проширује код појединих спортова сходно слову Правилника о здравственом надзору и здравственој заштити лица која се организовано баве систематским физичким вјежбањем и спортским активностима. Законска обавеза клубова је да прегледе спортиста врше у за то овлаштеним здравственим установама, што у пракси често није случај. То је такође један од великих проблема - рекао је начелник Службе медицине спорта доктор Милидраг Вукотић.

По завршеном систематском прегледу даје се оцјена способности спортисте који може бити способан, неспособан или ограничено способан.

- Дешавало се да спортиста буде оцијењен неспособним код тежих заразних обољења, тежих поремећаја стварања или спровођења срчаних импулса или неких других стања која су контраиндикована за активно бављење спортом. У тим случајевима спортиста се шаље на додатне претраге и дијагностичке процедуре - додао је доктор Вукотић.

Можда и највећи проблем спорта јесу допинг и превасходно, анаболички стероиди који могу бити погубни за здравље и живот спортиста и рекреативаца.

- Неопходна је свеопшта едукација спортиста, стручних радника у спорту, родитеља и цјелокупне јавности о могућим ризицима које са собом носи активно бављење спортом, чији су бенефити на здравље много већи од могућих ризика. Обавеза специјалиста медицине спорта је да указују на нежељена дејства разних недозвољених, али и дозвољених супстанци које спортисти често самоиницијативно узимају ради побољшања мишићне снаге и издржљивости, на значај правилне исхране и благовремене рехидрације код спортиста - закључио је доктор Вукотић.

Свјетска истраживања

- на 100.000 спортиста шест умре због проблема са срцем и то сви у другом полувремену или сат након активности

- у Србији су за шест мјесеци крајем прошлог вијека преминула три човјека

- према истраживању женевске клинике за патологију, од 15 преминулих спортиста десет их је умрло од инфаркта

- узроци смрти могу да буду трауматски, који подразумијевају срчане комоције усљед јаког и тупог ударца у груди и нетрауматски, односно миопатије, миокардитис, аритмије, акутни инфаркт срца и допинг

Пратите нас на нашој Фејсбук и Инстаграм страници и X налогу.