Српски квотербек без трофеја, бајка о легенди и клинцу донијела Балтимору Супербоул ФОТО

Блиц
Додај glassrpske.com као Гугле извор
Фото: Српски квотербек без трофеја, бајка о легенди и клинцу донијела Балтимору Супербоул ФОТО

Њу Орлеанс - У 47. Супербоулу, великом финалу најјаче лиге у америчком фудбалу, Балтимор је приредио изненађење и до своје друге NFL титуле у клупској историји стигао побједивши Сан Франциско од 34:31, преноси “Блиц”.

О клинцу

Да бисте играли на мјесту организатора игре у овом спорту морате да буде прилично покретљиви, јер бити квотербек не значи само бацати лопту прецизно, већ и спасавати живу главу када на вас крене дефанзивна сила ривала.

А Џо Флако уопште није био покретљив и зато му нико није давао неке нарочито велике шансе да ће успјети у NFL-u.

Са своја скоро два метра висине и статичним ногама које су током универзитетских мечева навикле да стоје шест, седам метара од судара грмаља, јер је одатле разигравао саиграче, Флако се одједном нашао у бајци.

Те 2008, иако је био друголигашки квотербек, односно није био члан ниједног од 119 елитних универзитета већ нижеразредног Делавера, изабран је на NFL драфту као 18. пик од стране Балтимор Рејвенса.

Запањујући избор за многе.

Пет година касније улагање у “статичног клинца” се исплатио - својом партијом изабран је за најбољег играча 47. Супербоула.

О легенди

Паралелно са одрастањем оспораваног Флака, једна звијезда се полако гасила у Балтимору.

Легендарни одбрамбени играч Реј Луис, у 38. години био је све даље од форме којом се прославио.

Током 16 сезона, 13 пута је биран за “сусрет свих звијезда”, Про Боул, али ово првенство је било другачије.

Био је испрва као у неком тужном сну, са реакцијама споријим него икада прије, а на све то је покидао трицепс.

Дјеловало је као да је тихи крај славног играча неминован, а онда се десило чудо.

Опоравивши се баш пред крај сезоне, Луис је на једном тренингу пред сам почетак плеј-офа рекао играчима да - када изгубе наредни пут, а у NFL-u пораз у плеј-офу значи крај сезоне, он ће постати пензионер.

Збуњени, сјетили су се ријечи које им је стално говорио: “Пусти све те небитне ствари... реци ти мени - по чему ће тебе да памте, вјечно? Знаш ли одговор на то питање?”.

И, Рејвенси су ријешили да их памте као тим који је играо за свог капитена који му није дао да се пензионише без новог трофеја, иако је Реј Луис претходни Супербоул освојио прије 12 давних година.

О српском квотербеку

Алекс Смит је не тако давно постао оно што се од њега дуго чекало, стандардни а тријумфални квотербек славних Сан Франциско Фортинајнерса.

Момак који је због свог српског поријекла истетовирао крст са четири оцила дуго је, попут Флака, био оспораван иако је био први пик на Драфту.

Разиграо се тек када је на кормило екипе прошле године дошао нови тренер, Џим Харбоу.

Па опет, иако је за само једну сезону довео петоструке NFL прваке од “распада система” до једног меча од Супербоула, Алекс Смит је усред наредног шампионата, овог који је управо завршен, доживио шок.

Повреда главе, која није била страшна али је захтјевала краћу паузу, довела је до одлуке његовог тренера да шансу усред сезоне укаже другом квотербеку.

Млади Колин Каперник је ту прилику зграбио са обје руке - и почео да бјежи.

Од Смита, право у славу.

Фантастичним издањима, не само уз бацање лопте, већ и трчањем са њом у руци, више није “дозволио” да “српски квотербек” буде члан прве поставе, што и не чуди: повео је Фортинајнерсе право у финале, гдје их је чекао Балтимор, са Џимовим рођеним братом Џоном као тренером Рејвнса.

А у финалу, нит' струје, нит' мира... само спектакл и зид Реја Луиса

Џо Флако више није “статични квотербек”.

Против одбране Сан Франциска то и не можете да будете, јер или сте сјајан квотербек, или сте повријеђен квотербек, пошто силина дефанзиваца Фортинајнерса умије да буде страховита.

Баш против те одбране, Флако је већ у првом полувремену бацио три тачдаун додавања.

А када је у првом нападу другог полувремена његов саиграч који је ухватио једно од тих додавања, Џејкоби Џонс, ухватио лопту послије испуцавања Сан Франциска осам јарди унутар своје ендзоне, а однио је рекордних за Супербоул 108 јарди даље, у противничку ендзону, на семафору је писало 28:6 за Балтимор.

Превелики јарак да бисте га прескочили.

Но, нешто необично се тада догодило.

Струја је почела да нестаје у Супердоуму у Њу Орлеансу, а прекид је потрајао 34 минута док се све вратило у нормалу.

А највише се вратио у нормалу Сан Франциско.

Каперник је повео своју екипу ка нестварном преокрету и - био је на корак од тога.

Једно тачдаун додавање, једно тачдаун трчање... ускоро је заостатак смањен на 31:29, а остала је могућност да се послије тог поентирања младог квотербека одигра акција за два поена.

Међутим, Каперниково додавање ка легендарном хватачу Рендију Мосу није било добро, а ма колико се Фортинајнерси бунили да је чувени играч био нерегуларно одгурнут док је пробао да ухвати лопту, остало је два разлике за Балтимор.

То се, четири минута прије краја, увећало на 34:29, а Сан Франциско је остао без снаге да направи преокрет.

Сви њихови покушаји одбијали су се о стијену коју су, играјући за свог капитена Реја Луиса, формирали дефанзивци Балтимора.

Тај зид је зауставио Фортинајнерсе када су помислили да ће да побједе: два минута до краја, само пет јарди, нешто мање од пет метара, дијелило их је од тријумфа.

Имали су четири покушаја, но сва четири је одбрана Рејвенса зауставила.

“Зид Реја Луиса” је издржао.

И отишао у вјечност.

У ноћи у којој је више од 100 милиона Американаца уз ТВ екране бар на тренутак заплакало када је 26 дјеце из школе Сенди Хук у Њутону, гдје је у децембру поремећена особа убила 26 особа од којих су 20 били малишани, пјевало “America the beautiful”, сузе једне легенде и једног оспораваног клинца исписале су посљедње редове приче о 47. Супербоулу.

Флако, свјестан да ће имати шта да каже када га, као што Луис прорече, буду питали “Пусти све те небитне ствари... реци ти мени - по чему ће тебе да памте, вјечно?”.

По освојеном трофеју Винс Ломбарди у Супербоулу.

По МВП титули намијењеног најбољем играчу највеће утакмице.

А имаће и Реј Луис шта да каже када га, једног дана, буду питали - “а по чему тебе памте”? О, да. Имаће, итекако.

Пратите нас на нашој Фејсбук и Инстаграм страници и X налогу.