Фото: Српски бисери у европском блату
Београд - Велики број играча из Србије прерано одлази у иностранство. Посљедњи у низу је златни "орлић" Андрија Луковић, који је појачао Ајндховен.
Беспарица у српском фудбалу тјера екстремно велики број талената да за новцем трче у иностранство, али брзо схвате да су прескочили неколико степеница у образовању, па се готово изгубе с фудбалске сцене.
Посљедњи у низу суперталентованих фудбалера који су напустили Србију је Андрија Луковић, који је из Рада прешао у ПСВ Ајндховен. Момак који је прошле године постигао побједоносни гол за Србију у финалу ЕП до 19 година против Француске, умјесто у Црвеној звезди или Партизану, каријеру ће градити у Холандији.
Врхунски спорт одавно је постао више од разоноде, то је машинерија која штампа евре, фунте и доларе, па се сваки потенцијални квалитет поштено плаћа. Међутим, такав спортски џет-сет не трпи просјечност и вјечите таленте, њима је потребан материјал од којег могу да створе још више новца, а ту негдје, у међупростору између потенцијала и играча који прави разлику, остаје заглављена већина српских фудбалера.
Кад као клинци одиграју утакмицу - двије или, у најбољем случају, полусезону на врхунском нивоу, себе већ виде поред Роналда, Месија и Балотелија. Не желе да се вуцарају по српским суперлигашким вилајетима и на прву понуду већу од мјесечног цеха на неком београдском сплаву пакују кофере.
Тако дођемо у ситуацију да се у једном тренутку планови о фудбалској будућности Србије базирају на Филипу Јанковићу, Данијелу Алексићу, Урошу Ћосићу или нешто раније Борку Веселиновићу и браћи Маринковић, а онда их сви забораве... Поменути списак повећава се из године у годину, готово у сваком прелазном року по један велики бисер српског фудбала заврши негдје у европском блату, а по свој прилици тај тренд ће се наставити и у будућности.
Многи већ повезују штопера Војводине и омладинске репрезентације Србије, Бањалучанина Срђана Бабића са Челзијем, репрезентативце и фудбалере Црвене звезде Луку Јовића и Милоша Стојановића са Фјорентином, првотимца Војводине, Требињца Мијата Гаћиновића са неколико клубова у Европи...
Да ипак постоје и свијетли примјери, показују фудбалски путеви појединих играча, посебно Немање Матића и Матије Настасића. Њих двојица напустили су српски фудбал а да нису одиграли ниједан једини минут у сениорској конкуренцији и данас су међу најтраженијим фудбалерима на својим позицијама. Столицу за њихов сто још могу да привуку Филип Ђуричић и Миралем Сулејмани, који су играли за прве тимове својих клубова, али не у предвиђеном обиму.
1. Александар Митровић 20 нападач Андерлехт
2. Лазар Марковић 20 нападач Ливерпул
3. Матија Настасић 21 штопер Манчестер Сити
4. Филип Ђуричић 22 везни Мајнц
5. Адем Љајић 23 везни Рома
6. Немања Матић 26 везни Челзи
7. Миралем Сулејмани 26 нападач Бенфика
1. Филип Јанковић 19 везни Парма
2. Данијел Алексић 23 везни Легија
3. Александар Катаи 23 нападач Олимпијакос
4. Марко Павловски 20 везни Порто
5. Ален Стевановић 23 везни Бари
6. Урош Радаковић 20 везни Болоња
7. Горан Чаушић 22 везни Маниса
8. Урош Ћосић 22 штопер Пескара
9. Милан Милановић 23 штопер Бари
10. Ненад Маринковић 26 нападач Вождовац
11. Борко Веселиновић 28 нападач Рад
Пратите нас на нашој Фејсбук и Инстаграм страници и X налогу.