Србија добија Европско првенство послије 22 године?

БЕОГРАД - Рукометаши Србије могли би 2034. године да се боре за европску титулу пред својим навијачима, у Београдској арени.

Рукометни савез Србије покушаће да добије организацију Европског првенства 2034. године! Бомбастична вијест о којој се прича у рукометним клубовима није лансирана из Србије, већ се о њој претходних дана говори у Словенији, гдје такође планирају како ће изгледати Европско првенство рукометаша за девет година.

Наводно, Словенија, Србија и Сјеверна Македонија би заједничким снагама поднијеле кандидатуру, а Србија би можда и најбоље прошла у цијелој причи. Поред тога што би се у нашој земљи одиграо један дио групне фазе и један дио нокаут фазе, јасно је да би Београдска арена била мјесто одигравања меча за златну медаљу.

"Предсједник Словеначког рукометног савеза, др Бор Розман, данас је открио информацију о могуц́ности да се Словенија, заједно са Србијом и Сјеверном Македонијом, кандидује за домац́ина Европског првенства за мушкарце 2034. године. На основу текуц́их разговора, Рукометни савез Словеније има за циљ да Словенија буде домац́ин двије прелиминарне групе, једне групе главне рунде и једног полуфинала. Због капацитета арене, завршна фаза би се одржала у Београду", написао је рукометни новинар Расмус Бојсен на друштвеној мрежи "X".

Заправо, Бојсен се позвао на текст са званичног сајта Рукометног савеза Словеније. На њему се истиче да је Розман говорио на дводневној панел дискусији приликом које је било ријечи о свим најважнијим итањима словеначког спорта. Између осталог, наводи се и да Словенци озбиљно размишљају о кандидатури за организацију Европског првенства, а да би Сјеверна Македонија и Србија могле да им се прикључе - гдје би Србија добила организацију финалног меча, вероватно у Београдској арени.

Када је Србија организовала велико такмичење?

Љубитељи рукомета у Србији добро се сећају почетка 2012. године, јер је тада Србија самостално организовала Европско првенство у рукомету. Сјајна генерација српских рукометаша успјела је пред домаћом публиком да стигне до финала, али је поражена од Данске и морала је да се задовољи сребрном медаљом - која је и највећи успјех нашег тима у посљедње двије деценије.

Момир Илић проглашен је за најбољег играча турнира, Дарко Станић за најбољег голмана, а Кирил Лазаров из Сјеверне Македоније био је најбољи стријелац пред навијачима у Србији. Данска је други пут у историји освојила титулу, Србији је припало сребро, Хрватској бронза, а четврта је била Шпанија. Занимљиво, пето мјесто заузели су Словенци, а шесто Македонци. Управо би са њим Србија могла да организује Европско првенство 2034. године и тако обиљежили велики успјех који су све три селекције постигле на претходном такмичењу у Србији.

Да је Србија способна за организацију великих рукометних турнира показују и два турнира намијењена женама - Европско првенство крајем 2012. године када је Црна Гора освојила злато, а Србија четврто мјесто, односно Свјетско првенство крајем 2013. године када је Бразил побједом над Србијом освојио злато у Београдској арени.

Пратите нас на нашој Фејсбук и Инстаграм страници и X налогу.