Спортско друштво Раднички слави 100 година постојања

БЕОГРАД - Најстарије спортско друштво у Србији Раднички са Црвеног крста данас прославља век постојања.

СД Раднички основано је на данашњи дан 20. априла 1920. године у Београду, у просторијама данашње Математичке гимназије, под тадасњим именом Београдски раднички спорт клуб.

Један од осниваца и први председник Радницког је био Иван Крстић, а цланови клуба су поред спортских активности били активни и у ширењу идеја о радницким правима и отпору режиму па су често били хапшени, а рад спортског друштва је забрањиван 1930. и 1931. године.

У почетку је постојала само фудбалска секција, али су временом формиране и секције у рвању, боксу, шаху, стоном тенису, бициклизму и атлетици.

У периоду до Другог светског рата Радницки је имао и музичку, драмску, тамбурашку секцију, као и хор. Кроз 100 година богате историје, као спортско друштво дали су 17 народних хероја, изгубили 118 чланова који су положили своје животе у Другом свјетском рату и анти-фашистичкој борби.

У екипним спортовима "Крсташи" су освојили 60 титула првака Југославије, а број титула освојен у појединачним спортовима троструко је већи.

Као спортски колектив изнедрили су 300 репрезентативаца, који су освојили 20 олимписких медаља, 29 одличја са свјетских и 51 медаљу са европских првенстава.

Највећу славу овог друштва пронијели су фудбалери педесетих, боксери и рвачи шездесетих и седамдесетих, кошаркаши седамдесетих и рукометашице седамдесетих и осамдесетих година прошлог вијека.

У сезони 1972/73 Раднички био је најбоље спортско друштво у великој Југославији, јер су од његових седам клубова, чак пет били шампиони Раднички је био и остао расадник из кога су потекли најуспешнији тренери, играчи и спортски радници, међу којима се истичу кошаркашки тренери Душан Дуда Ивковић, Слободан Пива Ивковић, Милан Васојевић, Ранко Жеравица, Боривоје Ћенић, Бата Ђордевић, Божидар Маљковић, најбоља рукометашица свијета свих времена Светлана Цеца Китић, рвач Момир Кецман, боксер Љубинко Веселиновић, рвач и тренер Мирослав Читаковић и многи други. СД Раднички је носилац и бројних одликовања, од којих је посљедњи Сретењски орден првог степена за заслуге у спорту, које му је додијељено у фебруару ове године.

Пошта Србије у знак јубилеја од 100 година у оптицај је пустила поштанске марке, као омаж великим спортским успесима и постигнућима овог друштва. Свечаност поводом века постојања Радничког одложена је због пандемије корона вируса.

Најбоља рукометашица света свих времена Светлана Цеца Китић, својевремено играчица Радничког, изјавила је да је поносна на то што је припадала спортском друштву са Црвеног крста, које јој је друга породица.

СД Раднички данас прославља 100. рођендан, а свечаност поводом великог јубилеја отказана је због пандемије корона вируса.

Једна од највећих звезда које су поникле на Црвеном крсту истиче да је јој је веома жао што планиране прославе данас неће бити, као и ће се велика свечаност поводом века постојања сигурно организовати када прође новонастала ситуација.

"Цело спортско друштво се спремало и били смо поносни што ћемо да прославимо 100 година постојања. Поносна сам што припадам таквој породици као што је СД Раднички, које је на крају мене и створило. Када се каже Цеца Китић, онда се мисли на рукометни клуб Раднички, а када се каже РК Раднички опет се негде мисли и на мене. Раднички и ја смо везани. То је клуб који волим, он је део мене. Раднички ми дође као друга породица. То је неописива љубав која траје дуги низ година и која ће сигурно трајати док сам жива", рекла је Китић на почетку разговора за Тањуг.

Као 15-годишњакиња из родне Тузле дошла је у београдски Раднички и како каже, тада је имала само увид о томе шта је рукометни клуб, а да је тек касније спознала величину целог спортског друштва.

"После сам схватила да је то једно велико спортско друштво у ком су све сами шампиони. Почев од боксера, који су са нама тренирали док још није постојала хала, када је био бетон. Ту су били кошаркаши, џудисти, рвачи... Гледајући Црвену звезду и Партизан, схватила сам да смо ми посебно спортско друштво, где спортисти на изузетан начин воле Црвени Крст и Раднички", рекла је Китић.

Освајачица сребрне медаље на Олимпијским играма у Москви 1980. године и олимпијска шампионка из Лос Анђелеса четири године касније, додаје да су "роматичари" са Крста имали другачији третман у односу на спортсисте из спортских друштава два вечита ривала, која су од Радничког млађа 25 година.

 "Звезда и Партизан су увек били испред Радничког, а ми смо били као неко пасторче. Они су се највише подржавали и финансирали, ми смо били са стране. Наше звезде нису биле дизане у небеса као звезде Партизана и Црвене звезде. Нећу да увредим шампионе из та два друштва, али ми смо били скромнији и приврженији свом Радничком. Нису нас џабе звали романтичари са Крста", рекла је Китић и додала: "Сви ми који смо били део Радничког, увек смо му се враћали и несебично му се давали, некада чак и без новца учествовали у раду, тренирали.

Можда нисам објективна, јер човек никада није објективан када нешто воли, чини ми се да смо ми на другачији начин били првржени Радничком него други својим спортским друштвима.

Нека извине моји пријатељи из Звезде и Партизана, али ми јаче волимо наше спортско друштво".

Највеће успехе из овог спортског друштва остварила је управо женска рукометна екипа, која је три пута освојила Куп европских шампионки и Куп побједника купова Европе.

 Рукометашице Радничког 14 пута су биле шампионке Југославије, док су у куп такмичењима освојиле један трофеј мање. Китић је са Радничким 1980. и 1984. освојила Куп европских шампиона, а између 1980. и 1985. играла у свим финалима у којима су Крсташице учестовале, док је 1986. године освојила и Куп победника купова.

Пратите нас на нашој Фејсбук и Инстаграм страници и X налогу.