Спорт најчешћа тема у дому Раилића

БАЊАЛУКА - Устају са спортом, цијели дан су уз спорт и лијежу у кревет са спортом, тако би се укратко могао описати дан породице Раилић из бањалучког насеља Лазарево.

А ова спортска прича, која је касније прерасла у љубав боксера Славије Владе Раилића и рукометашице Врбаса Сање Петровић данас Раилић, почела је да се пише 1999. године и то не у њиховом родном граду Бањалуци, већ у Кнежеву, тачније у хотелу "Омар".

- Тада смо се на припремама заједно нашли боксери Славије, рукометаши и рукометашице Врбаса, рукометашице Младости. Поред свакодневних дуготрајних и веома напорних тренинга имали смо и доста слободног времена и тако сам упознала Владу. Дружење смо наставили и по повратку у Бањалуку, све је то прерасло у љубав, која је 2005. године крунисана браком. Исте године родила нам се Милана, четири године касније Лука, а доста касније, 2020. године Јован - нагласила је Сања Раилић, која је од 1996. до 2003. носила дрес Врбаса, а имала је и неколико наступа за репрезентацију Републике Српске.

Када је требало да настави још јаче да се пробија на рукометној сцени, завршила је каријеру.

- Имала сам 2003. године понуду из Италије, а у исто вријеме сам се забављала са Владом, али и добила посао у Дому здравља Бањалука. Одлучила сам да останем и нисам се покајала. Имам сјајну породицу, сви смо некако везани за спорт и тако из дана у дан. Послије пословних обавеза остатак дана је уз породицу, али и фитнес секцију, коју водим у склопу Боксерског клуба Спарта - додала је Сања Раилић.

Владо Раилић био је дугогодишњи члан Славије, са којом је неколико пута био екипни шампион Републике Српске и БиХ, али и појединачни првак.

- Мој спортски пут кренуо је у Фудбалском клубу Борац, у који сам дошао 1984. године. Три године касније прешао сам у Омладинац, са којим сам 1993. године постао јуниорски првак Републике Српске послије побједе у финалу над Борцем. И тада сам случајно одлучио да промијеним спорт. Наиме са једним колегом сам видио оглас о упису у Школу бокса Славије и ето, ту сам остао до данас. Све до 2007. био сам првотимац Славије, наредних 11 година радио сам у овом клубу као тренер. Сад сам у Боксерском клубу Спарта у којем тренирам тридесетак полазника, од којих су неки већ били шампиони Републике Српске и БиХ. На њих сам изузетно поносан. Послије подне ради школа бокса, а ту је и мушка рекреација, коју водим, као и женски фитнес, који води моја супруга - нагласио је Владо Раилић.

Плод љубави двоје спортиста је најбоља рукометашица Републике Српске за 2025. годину и седма на 71. избору десет најбољих спортиста за 2025. годину у организацији "Гласа Српске" Милана Раилић. Као дјевојчица од пет година кренула је са теквондоом. Послије неколико такмичења одлучила се за рукомет. И није се покајала.

- Нисам могла ни да сањам да ће досадашњи дио моје каријере бити овако успјешан. Поносна сам на све до сада постигнуто, поготово на то што сам се нашла међу најбољим спортистима Републике Српске. То ми је мотив да наставим још јаче. У Борцу ми је за сада лијепо, боримо се за титулу, а шта ће бити на крају сезоне, видјећемо - рекла је Милана Раилић.

Ова 20-годишњакиња је истакла да су јој родитељи одувијек велика подршка.

- Док сам била мања често су ишли на утакмице, чак и на гостовањима. И сада је тако, можда мало рјеђе. Тата је онај који галами и више критикује, док је мама та која то уради на много љепши и суптилнији начин. Углавном, увијек су уз мене, као и моја браћа и на томе сам им захвална - додала је Милана Раилић.

Лука Раилић је послије шест година тренирања рукомета промијенио спорт и одлучио се за бокс.

- Једноставно ми је досадило и одлучио сам се за ринг. Већ сам имао један меч и забиљежио сам побједу. Тренер ми је наравно тата. За сада је све у најбољем реду и надам се да ћу постићи барем оно што је и мој отац. Породица ми је велика подршка на том путу, као и ја њима у свим њиховим животним одлукама. Поносан сам што сам члан ове велике спортске породице - рекао је Лука Раилић.

Јован

Породица Раилић има и петог члана. То је петогодишњи Јован, који је миљеник и права маза остатка породице. Још се није одлучио којим ће се спортом бавити. Био је исто тако неодлучан и приликом фотографисања, тако да га нема на заједничком породичном "фотосу".

Петровић

Занимљиво је да Сања Раилић, дјевојачки Петровић, потиче из спортске породице. Наиме њена мајка Мара Гламочак Петровић је некадашња кошаркашица Младог Крајишника и репрезентативка Југославије, а отац Божидар Петровић некадашњи фудбалер бањалучког Ударника, данас Крајине. Популарни Жоби је практично цијели живот уз овај клуб. Прије неколико дана градоначелник Бањалуке Драшко Станивуковић му је уручио награду за животно дјело у области спорта.

Пратите нас на нашој Фејсбук и Инстаграм страници и X налогу.