Специфичности најнижих људи на свијету: Афрички Пигмеји не одустају од древног начина живота

Изразито ниског раста, афрички народ Пигмеји, живи у тропској шуми у кућама изграђеним од грана дрвећа, а шуму користе као апотеку

Познати као најнижи људи на свијету, Пигмеји, настањени у тропској кишној шуми у централној и западној Африци и даље настоје очувати своју културу лова која постоји хиљадама година, јавља Анадолија.

Европљани су локална племена називали “Пигмејима”, што је у грчкој митологији значило “патуљак”, будући да су изразито ниског раста, односно просјечне висине од 120 центиметара.

Тренутно у свијету живи око 120.000 Пигмеја, од којих већина живи у камерунској шумској регији близу Атлантског океана.

Мале заједнице овог народа постоје и у земљама попут Руанде, Бурундија, Централноафричке Републике, Демократске Републике Конго, Замбије, Габона и Анголе.

Очување ловачке културе старе 5.000 година

Кишне шуме у којима живе Пигмеји брзо су се исцрпљивале због производње дрвета и рударства. Њихова станишта се поступно сужавају и није им допуштено боравити у шумама које су означене као национални паркови.

Камерунска влада није успјела провести своју интеграцијску политику усмјерену на насељавање Пигмејаца у сједилачки начин живота.

Иако не воле комуницирати са странцима и не дају се фотографисати, Пигмеји воде другачији начин живота у односу на насељене народе континенталне Африке.

Живећи још увијек као древни народ, Пигмеји већину свог времена проводе ловећи дубоко у шуми и сакупљајући плодове заједно с биљем. Они не користе новац и умјесто тога користе систем размјене у којем тргују својом имовином.

Овај народ често мијењају локацију у покушају да пронађе животиње за лов, а наоружани су дрвеним или каменим стријелама, копљима и мачетама за убијање мајмуна, антилопа, газела и слонова.

Међу главним изворима хране су им шумско дрвеће будући да свакодневно конзумирају шљиве познате као сафоу, као и дивљи манго и орахе.

Нзие Фоуер, глава пигмејске породице која живи у Бикуитси-Њуле, која се налази 70 километара од града Криби у западном Камеруну, казао је за Анадолију да жели наставити живот ловећи рибе и животиње док сакупља воће у шуми. Међутим, брине их чињеница да су неки људи почели сјећи дрвеће у њиховој шуми и покушали преузети њихове домове.

Шума као апотека

Абоумyем Амоура, најстарији члан пигмејске породице која живи у Бикуитси-Њулеу, рекао је да је “рођен у овој шуми и да жели овдје умријети”, будући да им је шума дала све што им је потребно.

Будући да нису признати као грађани, Пигмеји немају приступ социјалним услугама, посебно здравству. Умјесто тога, за лијечење користе лишће, кору дрвећа или самоникле биљке.

Дрвеће Моринга, познато и као “чудотворно дрвеће”, уобичајено је у прашумама које настањују Пигмеји и користе се за лијечење високог крвног притиска.

Такође, крема произведена из биљке Нлоуер користи се против тровања, а они користе сируп добивен кувањем коре дрвета Абда Зоак, познатог и као “слоново дрво”, за лијечење желучаних тегоба и обољења која се обично јављају у трудноћи.

Што се тиче лијечења боли у костима и зглобовима, они загријавају кору дрвета Азобе и наносе је масирањем болног подручја.

Живот кућама од дрвећа

Пигмеји живе у кућама изграђеним од грана дрвећа Нзон и Мбунде и широког лишћа које је уобичајено у шуми. Како често мијењају мјесто становања, ове куће успију изградити за око сат времена.

Након цјелодневног лова и сакупљања плодова, они се ноћу окупљају уз обредну ватру и слушају савјете старијих те плешу.

Вјеровање у живот послије смрти

Његујући своје вјеровање у анимизам опћенито, Пигмеји вјерују да све у природи има дух, као и материјално постојање, те да сваки објект контролише дух.

Будући да вјерују у живот послије смрти и духове присутности својих предака посвуда, своје покојнике скривају у кори дрвећа или пећинама. Осим тога, могуће је наићи на муслиманске и кршћанске заједнице међу Пигмејима који су посљедњих година дошли у додир са устаљеним животом.

Пратите нас на нашој Фејсбук и Инстаграм страници и X налогу.