Шокантне изјаве спортског директора Милана о чувеној магли на "Маракани"

Некадашњи спортски директор Милана Паоло Тавеђа, открио је шокантне детаље са утакмице Црвена звезда – Милан из 1988. године

Некадашњи спортски директор Милана Паоло Тавеђа, открио је шокантне детаље са утакмице Црвена звезда – Милан из 1988. године. Први меч четвртфинала Купа шампиона на "Сан Сиру" завршен је резултатом 1:1, а у Београду је Звезда голом Савићевића у 51. минуту повела са 1:0 и "разбијала" Милан, међутим, над Београдом је пала магла. Милан је имао и црвени картон, утакмица је требало да се настави када прође магла, али је игром случаја одложена за сутрадан.

"У Милану смо играли 1:1 и чекао нас је реванш у Београду против играча који су били феномени у то доба. На митском стадиону Маракана где је вођа навијача био извесни Аркан. На пут у Југолсавију смо повели чак и Гулита иако није могао да игра јер су га болеле препоне. Гледајуи Милан у тој београдској магли, мислио сам у себи да не можемо победити ту утакми, па таман да нам дозволе да играмо и рукама, а они само ногама. Једноставно, то су оне уаткмице када видите да не можете ништа да урадите", почео је причу Паоло Тавеђа.

У првом полувремену су и постојали какви такви услови за игру, али у наставку се није видео ни прст пред оком.

"На полувремену, при резултату 0:0 смо отишли у свлачионицу. Магла је већ падало, али се видело. Када смо изашли из свлачионица на друго полувреме, нисмо могли да видимо ништа на два местра удаљености. Са клупе уопште нисмо видели утакмицу. После пет минута игре смо учи урлике са трибина и схватили да је Црвена звезда повела. Рамаћони (бивши Миланов тим менаџер оп.а.) ми је рекао да уложим протест код судије јер не постоје регуларни услови за игру. Усао сам и прошеато до помочног судије. Питао сам да ли види било шта? Само ми је одговорио да седнем назад на клупу. Али, с обзиром да ме нико у тој магли није видео, наставио сам да ходам за линијским судијом попут сенке и да му дишем за врат. У једном тренутку смо чули три звиждука главног судије Диетар Паулија. Знали смо да се меч прекида".

Коначан прекид меча и померање за један дан практично је представљало једину могућност за спас Росонера те вечери.

"Напустили смо терен у друштву судије који ми је објаснио да морамо да сачекамо 45 минута и да видимо да ли ће се магла разићи. Међутим, ја нисам отишао у нашу свлачионицу. Остао сам у ходнику да се врзмам и пушио сам једну за другом као лудак због тензије која је владала. Навијао сам за маглу. Вероватно сам пушио да бих помогао магли да буде гушћа, ха-ха-ха... Ушао сам до наше свлачионице и видео да је неколико играча већ кренуло на тушрање и да су скинули опрему. Дресови су били побацани по свлачионици... Играчи ме нису разумели да је меч само привремено, а не трајно прекинут".

Паоло Тавеђа је тада морао да се бави "прљавом игром" како би успео да одложи меч за само један дан и тако врати у живот свој разорени тим.

"Био сам приморан да направим типичну италијанску сцену. Покуцао сам на врата судијске свлачионице и покушао да причам најбољи енгелски који сам могао. Опет сам питао судију да ли је утакмица суспендпвана или трајно прекинута. Добио сам исти одговор као и пре. У том тренутку сам се птретворио у нашег чувеног глумца Албрета Сордија и почео да кукам Паулију како је моја каријера завршена јер су играчи због мене и моје лоше интерпретације отишли на туширање и сада нису спремни за наставак. Те речи су отвориле дупу судије, погледао ме је и рекао: „ОК, реци им да се игра сутра од 15.00 часова. Никоме нисам смео да кажем шта сам урадио. Веровали или не, Рамаћонију сам рекао тек после 20 година. Отрчао сам у нашу свлачионицу и свим рекао да је меч дефинитивно одложен. Вратили смо се у хотел и требало је решити проблем неколико стотина наших навијача који нису имали новца да остану још једно вече. Одлучено је да им Милан плати додатне трошкове".

А онда права филмска прича и потера за арбитрима...

"Нисам могао да спавам и око један после поноћи сам са Ђидом Сусинијем (Миланов официр за штампу, оп.а.) решио да изађем у град. Тражили смо рецепционара да нам каже адресу најлепшег ноћног клуба у Београду са најбољим женама. Ушли смо у такси и запутили се тамо јер сам био убеђен да ћемо тамо доћи и судије са утакмице. После пола сата се пред ноћним клубом зауставио бели мерцедес. Из њега су изашли судија Паули и помоћни судија у друштву неколико атрактивних девојака и руководства Црвене звезде. Судија ме је видео и разменили смо погледе у којима сам му поручио: ’Знам шта си радио и знаш да сам те видео’. Очигледно је да после тога није било разлога да га подсећам..."

Утакмица је сутрадан завршена резултатом 1:1 и Милан је прошао на пенале. Рајкард није био предвиђен да шутира у пенал серији, али је ипак то учинио.

"Укратко, после 1:1 у току 90 минута и продужетака, уследили су пенали. Око тога могу сада да откријем још једну анегдоту. Пети пенал је требало да шутира млади Масимилијано Ћепелини који је у продужецима заменио Манарија. Тако је било записано на цедуљици са извођачима. Саки је одредио момка да изведе потенцијално последњи пенал, а дечко није смео да каже да нема храбрости за то. И тако се у петој пенал серији при вођству 4:3 за нас ноншалантно појавио Ракјард да шутира пети пенал иако је Ћепелини био записан као извођач. Судија Паули је знао, али није смео ништа да каже... Рајкард је погодио пенал, ми смо прошли даље, а ови из Звезде нису били свесни да је пенал шутирао погрешан човек. После меча сам отрчао код Френкија (Рајкард оп.а.) и питао га откуд се он појавио у петој серији. Одговорио ми је: ’Испрва нисам хтео. Али онда сам схватио да би Ћепелинију била завршена каријера да је промашио тај пенал’. Била су то два незаборавна дана у Београду", закључио је невероватну причу Паоло Тавеђа.

Милан је у полуфиналу савладао Реал Мадрид, а у финалу декласирао Стеауу из Букурешта (4:0) и поново постао шампион Европе.

Црвена звезда је три године касније освојила титулу Купа европских шампиона.

Пратите нас на нашој Фејсбук и Инстаграм страници и X налогу.