Славко Петровић, тренер Радника, за Глас Српске: Мислили су да сам луд, али сам веровао у Европу

Бијељина - Славио сам са играчима и пријатељима клуба до пола дванаест, затим сам отишао у канцеларију и радио до пола пет ујутру. Отишао сам кући у нади да ћу моћи заспати, али сан није хтео на очи. Вратио сам се на стадион око седам и завршавао послове до подне. Сада могу да одморим.

Овако је тренер Радника Славко Петровић за "Глас Српске" описао како је провео најрадоснију ноћ у историји клуба из Бијељине.

Док су сви којима је Радник у срцу са разлогом себи дали одушка, поред Управе клуба и фудбалера, главни архитекта највећег успјеха Бијељинаца је радио. Гвоздена дисциплина још једном је испливала на површину, јер је Петровић пуних 25 година живио и радио у Њемачкој. На срећу Радника, ту клицу успио је да усади и у екипу.

- Када сам дошао у Радник пре 22 месеца клуб је био последњи на табели. Тада сам захтевао да у уговор уврстимо клаузулу о бонусу у случају да обезбедимо Европу. Сви су тада мислили да сам луд, али ја сам веровао - рекао је Петровић. Свјестан да нема довољно јаку клупу и довољан фонд играча направио је двије храбре одлуке.

- Прве сезоне сам свесно жртвовао Куп како бисмо обезбедили опстанак, а сада је било обрнуто и у потпуно се исплатило. Већ зимус сам знао да немамо шансу кроз првенство да обезбедимо Европу, па сам све карте бацио на Куп. Направили смо огроман посао, а последњи меч био је демонстрација наше моћи па смо у предивном амбијенту освојили први трофеј - рекао је Петровић.

Успио је бивши голман Црвене звезде да направи чудо са тимом који по именима није гарантовао овако успјешну сезону.

- Радник је међу најсиромашнијим у Премијер лиги и морамо да се помиримо да смо ми клуб који враћа играче у живот. Страховито су напредовали сви, да не набрајам имена и биће их врло тешко задржати - рекао је Петровић.

Ни он није сигуран да ли ће остати у Бијељини.

- Ништа не могу да тврдим. Још нисам причао са људима из клуба, а они свакако имају предност. Заслужили су то после овако дивне скоро две године. Немам шта да кријем, зову ме многи клубови, али сигурно нећу поново у печалбу. Финансије ми уопште нису битне, желим да радим у здравој средини онако како мислим да је најбоље, јер нисам послушан тренер - закључио је Петровић.

Скаути на трибинама

Одличне игре фудбалера Радника нису прошле незапажено, па је међу 6.000 људи на Градском стадиону било и десетак скаута европских клубова.

- То ми је заиста драго, јер уколико долазе људи из Европе и гледају вас, значи да нешто вредите. Сигурно нећемо моћи задржати фудбалере попут Самира Мемишевића, Душана Хоџића, Дине Беширевића, Марка Обрадовића и других момака који су показали колико вреде - рекао је Петровић.

Пратите нас на нашој Фејсбук и Инстаграм страници и X налогу.