Слаба заступљеност базичних спортова у РС

Бањалука - Базични спортови су основа за раст и развој дјеце и омладине, али они у Бањалуци, а самим тим и Републици Српској, нису адекватно заступљени.

Гимнастика, атлетика и пливање представљају базичне спортове, али се нико, осим пливача, не може похвалити довољним бројем такмичара, као што је то случај у спортовима са лоптом, фудбалом, кошарком, рукометом или каратеом, који важи за један од најмасовнијих спортова. Највише чланова клубови из ова три спорта имају у омладинским категоријама (млађи пионири, пионири, кадети и јуниори), док их је у сениорској конкуренцији мало. "Краљица спортова" у највећем граду Српске практично и не постоји. Податак да два бањалучка клуба укупно броје 50-ак чланова веома је поразан. Слична је ситуација и у осталим клубовима Српске.

- Највећи проблем за Атлетски савез, а самим тим и атлетске клубове, јесте недостатак финансијских средстава и недовољна подршка локалних и републичких органа. Тренинге је могуће одржавати само љети, док се зими одржавају када то временске прилике дозвољавају или када добијемо дворану на коришћење. Најгоре од свега је што наши такмичари немају своје просторије, нити свлачионице, па су принуђени да се пресвлаче на трибинама Градског стадиона - рекао је генерални секретар Атлетског савеза Српске Владимир Јаковљевић.

Дјеца најчешће долазе на наговор родитеља и наставника који препознају њихов таленат па их препоруче атлетским клубовима. Није риједак случај да се дјеца јаве и због здравствених потешкоћа и препоруке љекара. Атлетика спада у ред спортова који су намијењени свим старосним групама, од најмлађих до одраслих, што је чини посебном и прилагодљивом.

- Наш циљ је да отклонимо све проблеме и омогућимо клубовима нормалан рад. Жеља нам је да омасовимо овај спорт и учинимо га примамљивијим за нове нараштаје - казао је Јаковљевић.

Иако ситуација није ружичаста, сигурно има доста простора за напредак. Стање у гимнастици није идеално, али се враћа на мјесто које јој припада. Тој чињеници у прилог иде и податак о више од 300 активних спортиста у Бањалуци који се баве ритмичком и спортском гимнастиком. Ситуација у остатку РС далеко је од идеалне и гимнастика практично не постоји.

- Велика је заблуда да је гимнастика спорт за дјевојке и дјевојчице, што је апсолутно нетачно. Ритмичка гимнастика јесте само за дјевојке, али спортском гимнастиком се баве и дјечаци и дјевојчице подједнако - истакао је генерални секретар Гимнастичког савеза Синиша Ковачевић.

Услови у граду на Врбасу на задовољавајућем су нивоу, али су далеко од оптималних, с обзиром на то да дворана која је потребна гимнастичарима за тренирање треба да има 500 квадратних метара. Бањалучки клубови чести су посјетиоци квалитетних турнира у региону.

Гимнастика побољшава све моторичке способности и као таква је погодна и за оне који се баве другим спортовима јер побољшавају перформансе.

- Најчешће родитељи доведу дјецу да се опробају у гимнастици или дјеца долазе тако што су чула од својих вршњака да се баве овим спортом. Неријетка је ситуација да се ради и са дјецом која имају потешкоћа у развоју, са којима се ради корективна гимнастика, у чему овај спорт има доста успјеха - додао је Ковачевић.

Шест бањалучких пливачких клубова окупља више од 600 такмичара, па се могу похвалити као један од најмасовнијих спортова. Ту се не убрајају непливачи који долазе на обуку. Ипак, проблем пливања у Републици Српској је то што једино Бањалука има адекватан олимпијски базен на којем се може тренирати током цијеле године. Требиње има базен који ради само љети, тако да је пливање сезонски спорт у граду на Требишњици.

- Базичним спортовима потребно је више простора и подршке. Пливање је само један од њих, који омогућава правилан развој дјеце која нам долазе по препоруци доктора и родитеља који желе да избјегну евентуалне деформитете и друге тјелесне недостатке настале нездравим начином живота. У пливању нема оптерећења на зглобове, тијело се налази у хоризонталном положају и сви мишићи су активни - рекао је бивши учесник Олимпијских игара у Сиднеју и Атини, сада тренер у ПК Олимп Жељко Панић.

Основне школе

Иако би базични спортови требало да буду много заступљенији у основним школама него што је то случај сада, они то нису из разноразних разлога. Неке школе немају салу за физичко васпитање, док у другима професори не форсирају базичне спортове.

- Ова три спорта полазна су тачка и за све остале спортове и као такви су вишеструко корисни. Родитељи и заједница у цјелини требало би да ставе више акцента на развој спорта и учешће у њему. Некада су паркови били пуни дјеце која се играју, трче и скачу, док данас то није чест случај. Дјеца су све мање физички активна и доста времена проводе уз рачунаре, чиме не подстичу развој мишића и тијела у животном периоду када је то најпотребније. Усљед недовољних физичких активности стичу разне облике деформитета, а један од најчешћих је крива кичма, па тек онда крећу да се баве неким спортом, мада би то требало да раде као превентиву - истакла је магистар примијењених физичких активности Тијана Радиша.

Пратите нас на нашој Фејсбук и Инстаграм страници и X налогу.