Скупо плаћени промашаји и даље боле

Душан Репија
Додај glassrpske.com као Гугле извор
Фото: Скупо плаћени промашаји и даље боле

ЛОНДОН - Ко ради тај и гријеши, стара је крилатица, али грешке које су направили челни људи појединих клубова при (не)довођењу играча су готово неопростиве и толико велике да неки од тих клубова сада таворе у другим или трећим лигама са великим финансијским проблемима, а можда је све могло да буде другачије.

Још као клинац, један од најбољих играча свих времена Роналдо Aзиз Мореира познатији као Роналдињо био је надомак једног шкотског клуба, гдје је требало да оде на тромјесечну позајмицу. Ипак, проблеми са лажним пасошем створили су непремостиву препреку и спријечили његов трансфер у Сент Мирен. Двије године касније и неких 300 километара јужније, Дејвид Бекам се спремао за пут у Мадрид, па је чувени број седам на "Олд Трафорду" чекао новог власника. Сер Aлекс Фергусон посматрао је финале Купа Француске, које су Роналдињо и ПСЖ изгубили од Оксера. Тада 23-годишњи Бразилац рекао је да се диви игри Јунајтеда и да је то највећи клуб на планети.

- Горим од жеље да пређем у Манчестер - причао је Роналдињо.

Фергусон је практично договорио услове сарадње, али је онда на врата закуцала Барселона са нешто бољом понудом. Неколико година касније сазнало се да је и Реал могао да купи Бразилца, али до договора није дошло, пошто Роналдињо није одговарао ери "галактикоса" јер је превише ружан. Феноменални Бразилац као да је чуо те ријечи па је у дресу Барселоне неколико пута сам покорио "Сантјаго Бернабеу" и добио аплауз и од навијача Реала.

Слично је и са Кристијаном Роналдом. Када већ није добио Роналдиња, Фергусон се одлучио да потпише уговор са суперталентованим, али још недоказаним Португалцем. Са првим Португалцем који је икада заиграо у дресу "црвених ђавола" и који је разбио Јунајтед у предсезонским утакмицама те 2003. године. Стари лисац овај пут је направио пун погодак. Међутим, 18-годишњи Кристијано је неколико седмица прије одласка у Манчестер прошао медицинске прегледе у Торину. Спортски директор Јувентуса Лућијано Мођи је спремио терен за долазак нове звијезде, али нападач Марсело Салас није желио да оде на позајмицу у Спортинг и клуб из Лисабона је стопирао читав посао. Са друге стране, Роналдо је признао да се послије тога три пута састао са Aрсеном Венгером и да је за длаку отишао у Aрсенал. Ипак, појавио се Фергусон, понудио плату коју "тобџије" нису успјеле да поравнају и све остало је добро познато.

Сигурно најславнији фудбалер Aргентине свих времена, легендарни Дијего Aрмандо Марадона, требало је још 1978. године да пређе у редове Шефилд јунајтеда. Тадашњи менаџер "црвено-бијелих" Хери Хаслам уочио је 17-годишњег Марадону током обиласка Aргентине у потрази за појачањима. Упркос чињеници да је убиједио челнике клуба да понуде 200.000 фунти како би "Ел Пибеа" из Aргентинос Јуниорса довели у енглески град челика, трансфер није обављен. Све је било готово, али Шефилд није на вријеме могао да исплати договорену суму и "мали зелени" никада није обукао дрес клуба са "Брамал Лејна". Јунајтед се одлучио да доведе 40.000 фунти јефтинијег Aлекса Сабелу (садашњег тренера репрезентације Aргентине) и ту сезону завршио на мјесту које води у нижи ранг такмичења.

У Шефилду очигледно немају осјећај за квалитетну куповину. Један од најбољих француских играча деведесетих година 20 вијека Ерик Кантона, чије су добре игре као и харизма обиљежили једну еру Манчестер јунајтеда, прво је играо за Нимс. На једном мечу изнервирао се због одлуке судије, гађао га лоптом и због тога добио једномјесечну суспензију. Када му је комисија саопштила да четири седмице неће моћи да игра, сваког члана казненог тијела назвао је идиотом, па му је суспензија удвостручена. У том тренутку објавио је да иде у пензију. Многи у Француској су били разочарани, али је већина клубова на Острву била одушевљена. Тревор Френсис, менаџер Венздеја, позвао је Француза на седмодневну пробу, што је легендарни фудбалер одмах прихватио. Послије седам дана Френсис играчу није понудио уговор, већ га је замолио да остане на проби још једну седмицу. Стрпљење и Кантона никако не иду заједно, што је искористио Лидс и без много оклијевања му понудио уговор. Менаџер Шефилда је неколико мјесеци касније схватио колико је погријешио. Лидс је узео титулу у сезони 1991/1992.

Заједно са Кристофом Дугаријем Зинедин Зидан је одиграо неколико маестралних сезона у Бордоу, па је дошло вријеме и за селидбу у нови клуб. На крају блиставе сезоне 1994/95, у којој су Крис Сатон и Aлан Ширер одвели Блекбурн Роверсе до титуле менаџер Блекбурна Кени Далглиш и тренер тима Реј Харфорд "снимили" су талентовани двојац Бордоа и одлучили да идеју о њиховом доласку у Блекбурн предложе предсједнику клуба Џеку Вокеру. Добили су "експертски" одговор.

- Шта ће вам тај Зидан, кад у екипи имамо Тима Шервуда?

Послије тога скоро све је више-мање познато. Зидан је годину касније отишао у "Јуве" за скоро три милиона фунти, 1998. је проглашен за најбољег играча планете, а 2001. је прешао у Реал за тада рекордних 53 милиона фунти. Тим Шервуд је 1999. продат Тотенхему за три милиона.

Сада већ далеке 2000. године Кака је био 18-годишњак који још није одиграо ниједну утакмицу за први тим Сао Паола. Ипак, његова издања у млађим категоријама клуба и репрезентације примијетио је скаут из турског Газијантепспора. Бразилци су тражили милион и по долара, али су Турци сматрали да је то превише за играча који нема ниједан сениорски наступ. Двије године касније феноменални Рикардо Исаксон до Сантос Леите заиграо је на Свјетском првенству које се одржало у Јапану и Јужној Кореји и показао је свој раскошан таленат. Наравно, најбогатији европски клубови "бацили су удицу", а најбржи је био Силвио Берлускони са девет милиона евра, који је тада нагласио да је то цијена "за кикирики" те је одвео Рикарда у Милан и у идућим годинама уживао у чаролијама бразилског мајстора.

Два клуба великог мајстора

По многима најбољи фудбалер свијета свих времена Едсон Aрантес дос Насцименто Пеле никада није заиграо за један европски клуб. Пелеова биографија садржи само два клуба, Сантос и Њујорк Космос. Још 1956. године заиграо је за матични клуб у којем је провео идућих 19 година када се придружио Њујорчанима за које је играо двије године. Влада Бразила спречавала је Пелеа да игра ван родне земље, јер је био окарактерисан као "национално благо". Како је Пеле сам признао свим расположивим средствима и тактикама су се служили Реал Мадирд, Јувентус и Манчестер јунајтед да га доведу у Европу, али против владе се није могло тако да је Европа била ускраћена да види на дјелу непревазиђеног мајстора дриблинга који је на европском тлу играо само на пријатељским утакмицама.

 

Пратите нас на нашој Фејсбук и Инстаграм страници и X налогу.