Секретар Бијељинаца Слободан Ђорђић 18 година уз бијељински клуб: Пунољетство у Раднику преточено међу корице

Дарко Пашагић
Додај glassrpske.com као Гугле извор
Фото: Секретар Бијељинаца Слободан Ђорђић 18 година уз бијељински клуб: Пунољетство у Раднику преточено међу корице

БИЈЕЉИНА - Секретар Радника Слободан Ђорђић Цојо није ни слутио 2. јануара 2003. године, када је на позив тадашњег директора Бијељинаца Живорада Миражића дошао у клуб, да ће на овој функцији остати пуних 18 година.

До те 2003. године био је секретар у друголигашу Пролетеру из Дворова, а до преласка у Радник доживио је много лијепих, али и ружних тренутака.

- Просто је немогуће описати све за 18 година проведених у Раднику, али вриједи издвојити неке. Освојили смо двије титуле првака Републике Српске, два пута смо ушли у Премијер лигу БиХ, гдје се и данас налазимо. Седам пута освајали смо трофеј намијењен побједнику Купа Републике Српске и по томе смо најтрофејнији клуб - казао је Ђорђић.

Све је то одлучио да преточити међу корице, односно у књигу под називом “Од Бијељине до Европе”.

- То је књига која је обиљежила мојих 18 година рада у Раднику. Написана је на 900 страница и илустрована са више од 1.000 фотографија. У њој се налазе све утакмице Радника, тимови, противници, резултати и табеле. Књига је у завршној фази рада и надам се да ће у овој години бити и одштампана - наставио је Ђорђић.

Најљепши тренутак у ових 18 година доживио је када је клуб представљао на жријебу у квалификацијама за Лигу Европе.

- Велика је ствар када мали човјек оде у Нион, средиште европског фудбала. То је за мене био тренутак поноса и велике среће, баш као и када смо освојили Куп БиХ 2016. године, те два пута, 2016. и 2019. године, играли у квалификацијама за Лигу Европе. Остаје жал што нисмо у другом наврату успјели да елиминишемо Спартак из Трнаве, иако смо у првој утакмици славили са 2:0 - наставио је Ђорђић.

Када је у дошао у Радник 2003. године, затекао је скромне клупске просторије и свлачионице. Поносан је на оно што је урађено од тада.

- Сада имамо сву потребну инфраструктуру и имамо шта да покажемо када нам други клубови дођу у госте. У инфраструктуру Градског стадиона улаже се константно, а по мени, највећи помак су изградња терена са вјештачком подлогом и рефлектори. Надам се да ћемо у години мог пунољетства у клубу обезбиједити опстанак, што нам је свима примарни циљ у наставку сезоне - додао је Ђорђић.

Породица највећа подршка

Секретар Радника Слободан Ђорђић истакао је да су током ових 18 година, колико је у бијељинском премијерлигашу, највише разумијевања за њега имали чланови његове породице - супруга Рада, те синови Драган и Рајко, који су и сами читав живот уз спорт.

- Супруга је била та која је сва моја одсуства, али и одсуства синова, успјела да избалансира. Наиме, Драган је бивши голман Радника, сада друголигаша Милића. Са Бијељинцима је освојио Куп Републике Српске 2010. године и био је то први од седам трофеја у овом такмичењу Радника, а те године је клуб и упао у Премијер лигу. Рајко је дуго година био судија, стигао до прволигашког ранга Српске, а сада има Школу фудбала “Сокер кидс” у Бијељини - рекао је Ђорђић.

Пратите нас на нашој Фејсбук и Инстаграм страници и X налогу.