Саша Старовић за Глас Српске: Бронза плод огромне жеље

Бањалука - На Европско првенство у Пољску и Данску отишли смо у доста измијењеном саставу у односу на прошла велика такмичења. Прижељкивали смо једну од медаља и на крају великим заједништвом и слогом дошли до бронзе на коју смо јако поносни.

Рекао је ово за "Глас Српске" одбојкашки репрезентативац Србије Саша Старовић.

Иако "орлови" нису успјели да одбране злато освојено прије двије године у Аустрији, кршни Гачанин истакао је да бронза има златни сјај и велики значај за српску одбојку.

- Због великог броја дебитаната били смо свјесни да ће бити врло тешко одбранити злато из Беча. Нисмо добро почели, изгубили смо од Словеније, против Холандије губили 0:2, били на ивици елиминације, али смо збили редове када је било најпотребније и на крају имали шансу да у полуфиналу против олимпијског шампиона и побједника Свјетске лиге, селекције Русије, направимо изненађење. Међутим, нисмо успјели. Ипак, у мечу за треће мјесто против Бугарске показали смо квалитет и жељу за побједом - рекао је Старовић.

Иако има само 25 година, уз Марка Подрашчанина, Милоша Никића и Николу Ковачевића, Старовић спада у ред искуснијих одбојкаша.

- Невјероватно је како су првенство одиграли голобради Срећко Лисинац, Никола Јововић и Марко Ивовић. Нису имали респекта према много старијим и познатијим одбојкашима, изнијели су велики терет и показали да ће репрезентација наредних година имати велики ослонац у њима. У децембру и јануару очекују нас квалификације за Свјетско првенство, па уколико успијемо да се квалификујемо, 2014. године нас очекује завршни турнир. Надам се да ће ова генерација врхунац достићи на Олимпијским играма у Рију 2016. године - истакао је Старовић.

Иако је углавном улазио са клупе да замијени најбољег поентера првенства Александра Атанасијевића, ниједног тренутка међу њима двојицом није могла да се примијети завист, напротив.

- Одбојка је прије свега колективни спорт. Од малих ногу смо научени да је сваки играч у екипи подједнако важан и да сваки има улогу у тиму. Дисали смо као један, што је највећи предуслов за успјех. Негдје сам прочитао да никада ниједан одбојкаш није одбио позив за репрезентацију, а за ово вријеме колико ја играм то се сигурно није десило, што је такође велика ствар. Још једном смо показали зашто је одбојка најтрофејнији спорт Србије у посљедњих 20 година - рекао је Старовић.

Што се тиче клупске каријере, још годину има уговор са италијанским Лубеом из Маћерате, али не вјерује да ће остати у клубу.

- Ових дана требало би да сазнам име новог клуба. За сада само могу рећи да сам близу промјене и екипе, али и земље, а све ће бити познато у неколико идућих  дана - рекао је 25-годишњи одбојкаш.

Старовић не може без Републике Српске и родног Гацка.

- Носим бронзану медаљу у родно Гацко, у које долазим у сваком тренутку када ми то дозволе професионалне обавезе. Сви моји су у источној Херцеговини, породица, родбина и пријатељи. Неописив је осјећај када дођем у родни град. Увијек са поносом кажем да сам из Гацка, опустим се са најмилијим и напуним батерије за наставак каријере - закључио је Старовић чија је рођена сестра Сања Старовић такође одбојкашка репрезентативка Србије.

Славље

Српски одбојкаши и руководство Одбојкашког савеза Србије знали су да прославе нову медаљу.

- У понедјељак смо имали заједничку вечеру у Београду, послије које смо ми играчи отишли на сплав "Стефан Браун" и, богами, остали до раних јутарњих часова. Заслужили смо да се мало опустимо након  веома напорне сезоне у клубовима, припрема и Европског првенства - рекао је Старовић.

Повреда прошлост

Кубурио је Старовић дуго са повредом кољена, али према његовим ријечима, сада је све у најбољем реду.

- Иако сам повриједио кољено прије две године, а опоравак је трајао око пола године и дуго времена послије тога осјећао сам посљедице. Психички нисам могао да се ослободим, али је сада све у најбољем реду. Спреман сам за нове изазове - рекао је Старовић.

Пратите нас на нашој Фејсбук и Инстаграм страници и X налогу.