Рукометаши Борца на данашњи дан прије три деценије освојили ИХФ куп: Успјех који ће тешко бити поновљен

БАЊАЛУКА - Рукометаши Борца прије тачно три деценије су остварили други највећи успјех у клупској историји - освојили ИХФ куп. Нажалост, с обзиром на све околности, тешко је очекивати да ће овај подвиг икада бити поновљен.

А била је то генерација која је много обећавала. Популарно названа “вртић” екипа коју је са клупе предводио Велимир Петковић, а коју су чинили Златан Арнаутовић, Мехмедалија Мулабдић, Давор Перић, Александар Кнежевић, Јани Чоп, Сењанин Маглајлија, Самир Незиревић, Андреј Голић, Драган Марковић, Горан Ступар, Драшко Пртина, Мустафа Торло превазишла је сва очекивања и отишла до краја у другом по снази континенталном купу.

И док су се тријумфи над Херсталом из Лијежа и Емпором из Роштока подразумијевали, “црвено-плави” су изненадили у полуфиналу, у којем су избацили Тусем Есен, иако су први дуел изгубили са седам голова разлике (17:24, 19:12). Потом су у завршници на плећа бацили и фаворизовани ЦСКА предвођен Талантом Дујшебајевим (20:15, 23:24) и велика фешта могла је да почне.

- Ех, зар је прошло већ 30 година - био је први коментар Златана Арнаутовића, човјека који је те 1991. био и голман и спортски директор Бањалучана.

Популарни Злаја је са жаљењем констатовао да се овакав подвиг вјероватно више никада неће поновити, јер тадашњи рукомет је већ имао контуре данашњег, тај тим Борца је плијенио игром, већина тих играча је направила завидне каријере у иностранству... А клуб је, с друге стране, прошао турбуленције кроз три деценије рата, лутања, санирања дугова, што је за посљедицу имало то да потпуно изгуби корак са Европом.

- Уназад 30 година Борац није квалитетно вођен. Било је и лоших потеза управе, ни кадровска политика није добра и, с обзиром на такав рад, не вјерујем да ће се икада више поновити овакав успјех - јасан је Арнаутовић.

Чувени голман се сложио са констатацијом тадашњег шефа Велимира Петковића, који је тврдио да је та генерација имала све предиспозиције да постане шампион Европе:

- Повратком из Москве почео је несрећни рат. Тим се распао, а да није, у наредних неколико година бисмо владали. Имали смо сјајне играче, таленте са огромним потенцијалом. Па погледајте само какве каријере су ти момци направили у другим земљама. Била је то једна дивна генерација, која се, нажалост по Борац, расула.

За крај, Арнаутовић је поручио да је поносан што је у посљедњим утакмицама у каријери подигао европски пехар.

- Тада сам био спортски директор, али сам одлучио да помогнем екипи у полуфиналу, потом и финалу. Била ми је жеља да у пензију одем са трофејом. Срећан сам јер сам успио у томе. Остварили смо фантастичан успјех, поновивши подвиг славних претходника из 1976. године. Био је то незабораван дан - закључио је Арнаутовић.

Без пехара у витринама

У витринама Рукометног клуба Борац нема пехара који су “црвено-плави” освојили у Москви. Тадашња пракса је била да се трофеји након годину просљеђују новом побједнику, а чињеница да је ИХФ баш у том периоду ратног вихора јурисдикцију предао новооснованом ЕХФ-у није помогла Бањалучанима да дођу до вриједног експоната, иако су покушавали. Ако ништа охрабрује чињеница да је актуелна управа ове године обезбиједила пехар који су “црвено-плави” освојили 1976. године, када су се попели на кров Европе, а према најавама, ускоро би требало да стигне и други најважнији трофеј који је клуб освојио.

Пратите нас на нашој Фејсбук и Инстаграм страници и X налогу.