Рукометаш Борца м:тел Мирко Микић, за “Глас Српске”: Сезона на измаку круна каријере

Већ 12 година је стандардни члан почетне поставе, али захваљујући мирном карактеру никада није био највећа звијезда. Ипак, дао је немјерљив допринос освајању бројних трофеја, а поготово три посљедње титуле првака. Ријеч је о доказаном лијевом крилу Борца м:тел Мирку Микићу, великом професионалцу и одличном играчу, који је у међувремену постао и репрезентативац БиХ.

Три дана послије одбране титуле Микић је у разговору за “Глас Српске” сумирао сезону у којој је, према сопственом признању, доживио најљепше тренутке у каријери. Почећемо од финала против Извиђача.

- Стварно није било лако, јер су све три утакмице биле густе. Они имају стварно перспективан тим и уколико остану на окупу, биће врло озбиљна екипа. Они су уз нас најозбиљнији клуб, имају најбољи рад са младима и сваке године лансирају неколико нових играча који касније прелазе у највеће клубове Европе. Ипак, пресудио је наш квалитет у финишу мечева. Можда звучи препотентно, али одиграли смо онолико колико нам је требало, а да нисмо паузирали мјесец и по послије завршетка SEHA лиге, сигурно бисмо и убједљивије дошли до титуле.

* ГЛАС: Поменули сте регионалну лигу, да ли сте задовољни резултатима у овом такмичењу?

МИКИЋ: SEHA лига је прича за себе. То је такмичење на много вишем нивоу. Екипе су боље организоване, играчи размишљају само о рукомету, а нама су мисли биле усмјерене и на друге ствари. Ипак, то је прије свега велико искуство за млађе играче, који за разлику од нас искуснијих имају срећу да каријеру почињу мечевима против Веспрема, Загреба и Вардара, док смо ми морали да се пробијамо са “бетон” лига. Можда смо могли освојити још понеки бод, али нисмо се обрукали. Тренерски тандем Игор Рађеновић - Александар Међедовић урадио је велики посао, играли смо лијеп рукомет, а, уз то, ни против кога се нисмо осрамотили.

* ГЛАС: Сезона још није завршена, пошто вас очекује завршни турнир Купа и шанса да и у овом такмичењу освојите трећи узастопни трофеј?

МИКИЋ: То би био шлаг на торту. Поново нам је противник Извиђач, а било би лијепо да Бањалука добије организацију завршног турнира и да пред нашим навијачима, надам се, подигнемо још један трофеј.

* ГЛАС: Готово сви знају да је Борац у великим финансијским проблемима, али сте сезону привели достојанствено и побједнички?

МИКИЋ: Резултати још више добијају на значају ако се зна каква је ситуација у клубу. Прије неколико година финансијски смо много боље стајали, одједном је све пукло и у посљедње три године заиста је тешка ситуација. Дугује нам се пуно, плате касне ни сам не знам колико. Међутим, прије почетка сезоне ми играчи смо сјели и договорили се да ћемо изгурати до краја. Имамо обавезу и према младима да их изведемо на прави пут и учимо не само рукомету него и животу.

* ГЛАС: У сезони на измаку имали сте прилику да наступите и на Свјетском првенству у Катару. Чега се посебно сјећате са СП?

МИКИЋ: Имам одличан однос са селектором БиХ Драганом Марковићем, са којим се одлично слажем још из времена када је био тренер Борца. Препознао је мој рад, дао ми шансу када је можда и нисам заслужио играма, пошто сам цијеле сезоне имао проблема са повредом леђа. Наступ на Свјетском првенству сматрам круном каријере. Ипак је то смотра најбољих рукометаша свијета и имаћу о чему да причам млађима и када завршим каријеру, а први гол на Мундијалу против Хрватске памтићу цијели живот.

* ГЛАС: Како сте одлучили да цијелу каријеру проведете у Борцу, да ли је било понуда које сте одбили, а касније се покајали?

МИКИЋ: Искрен да будем, нисам имао понуду коју нисам могао да одбијем. Нисам желио да одем у иностранство пошто-пото, да играм у клубу лошијем од Борца и буквално преживљавам од плате. Како је вријеме одмицало, одомаћио сам се, волим овај клуб и не кајем се што сам му дао најбоље године каријере, јер памтим много лијепих тренутака. Проживио сам нешто што вјероватно не бих нигдје друго и стекао много пријатеља за цијели живот.

* ГЛАС: Током 12 година сигурно имате мечеве које памтите. Који су то?

МИКИЋ: Било је стварно великих утакмица, три посљедње године биле су резултатски сјајне. Памтим и мечеве у европским куповима пред пуним трибинама “Борика”, као и утакмицу против Загреба у SEHA лиги када је њиховом игром дириговао Ивано Балић. У сјећању су ми остали и порази, јер су ми неки од њих тешко пали. Трудим се да се сјећам само најљепших тренутака, а посљедњих година, на срећу, било их је стварно много.

Сви знају за Борац

* ГЛАС: Током Свјетског првенства увјерили сте се да и у Катару знају за Борац. Колико је остатак свијета упознат са историјом клуба из Бањалуке?

МИКИЋ: Увјерио сам се да је Борац стварно бренд. Нема играча или тренера који није чуо за Борац, Абаса Арсланагића, Небојшу Голића, Здравка Белог Рађеновића, Младена Бојиновића и друге асове. То је заслуга наших претходника, који су прославили име овог клуба и још једном апелујем на све који могу да помогну Борцу јер је то истински амбасадор Бањалуке и Републике Српске.

Најбољи саиграчи

* ГЛАС: Играли сте са много квалитетних играча, који су на Вас оставили најјачи утисак?

МИКИЋ: Од свих са којима сам играо, издвојио бих четворицу. То су моји садашњи саиграчи Бранислав Обрадовић, Ратко Николић и Срђан Тривунџа, као и легенда Небојша Голић. Тривунџа и он схватају рукомет на другачији начин, класа су за себе, велики мајстори ове игре и стварно је милина бити са њима на терену.

Млади

* ГЛАС: Борац је увијек био познат као фабрика младих играча. Који момци су сада најталентованији?

МИКИЋ: Нисам видио талентованију генерацију од момака који су прошле године прикључени првом тиму. Не желим да умисле да су већ велики играчи, али стварно имају све предиспозиције. Физички су доминантни, тренирају сјајно, имају велику вољу, а и срећу да уче од великих играча. Издвојио бих мог колегу по позицији у тиму Марка Ћеранића, али ни остали не заостају много. Због њих Борац не мора да брине за будућност.

Пратите нас на нашој Фејсбук и Инстаграм страници и X налогу.