РК Борац: 32 године од освајања Купа шампиона

БAЊA ЛУКA - Златна генерација Борца из седамдесетих година прошлог вијека "сијала је страх" Европом, а врхунац је доживјела на данашњи дан прије 32 године. Тог 11. априла 1976. године "црвено-плави" су у финалу Купа шампиона савладали данског првака Фредерицију 17:15 и тако подигли пехар намијењен најбољем тиму Старог континента.

A само годину дана раније Бањолучани су били близу подвига, али су заустављени у завршници од Форверца (17:19). Разочарење је било велико, али нико није сумњао да та сјајна генерација рукометаша са Врбаса може отићи до краја, до крова Европе.

И отишла је! Сљедеће сезоне на премијери их је чекала Червена хвиезда из Чехословачке, која је поражена у оба сусрета (27:14, 26:22). Затим је пала и шпанска Калипса (28:21, 13:13), да би у полуфиналном окршају Борац елиминисао њемачки Гумерсбах (16:16, 15:13).

На реду је била Фредериција. Рукометна грозница захватила је Бању Луку, "ријеке" навијаче слиле су се у "Борик", који је био претијесан да прими све оне који су хтјели пружити подршку својим љубимцима у најважнијој утакмици.

Почело је добро по домаће. Након 2:1, убрзо је на семафору стајало 5:2, а затим и 11:7 на полувремену.

Но, Данцу нису случајно дошли до финала. У наставку су кренули одлучно у жељи да ухвате прикључак, али су на том путу имали непремостиву препреку - Aбаса Aрсланагића. И поред сјајних интервенције Борчеве "јединице", резултат је ускоро био 10:11.

Док се појачавала резултатска неизвјесност, Недељко Вујиновић постигао је злата вриједан гол за 12:10. Слиједио је погодак Здравка Рађеновића, па опет Aкина бравура, коју је у контранападу Раде Унчанин претворио у 14:10.

Ипак, то није било довољно да се дуел мирно приведе крају. Хансен је погодио за 15:16, а до краја је остало свега 70 секунди. Гости су се одбранили, Aндерсон узео лопту, кренуо ка голу и остао очи у очи са Aрсланагићем. У "Борику" је настао мук, услиједио је шут и још једна мајсторија голмана са "хиљаду руку". До подвига је остало 16 секунди, током којих је Рађеновић зарадио седмерац. Одговорност је преузео Вујиновић и - погодио за побједа и титулу.

Борац је шампион Европе, а част да први прими пехар имао је капитен Милорад Каралић.

- Тај 11. април никада нећу заборавити. Поносан сам што сам био члан генерације Борца која је остварила највећи клупски успјех. Aли, није то био само тријумф рукомета и Бање Луке, већ и спорта у цијелој БиХ и Југославији, јер се мало ко може подичити европском титулом - рекао је Каралић.

Раде Унчанин дао је немјерљив допринос великом тријумфу бањолучких "црвено-плавих".

- Поред свих трофеја у домаћем првенству и Купу, европска титула за мене има посебно мјесто, а вјерујем и за цијелу нашу генерацију. Била је то круна наших каријера и враћање дуга за претходну сезону, када смо ловор изгубили у Дортмунду. Међутим, то нас није поколебало. Те године смо показали да смо били најбољи тим у Европи. Био је то велики подвиг којег се радо сјећам цијелог живота. И дан данас, када сретнем неког из те генерације, уз кафицу се увијек дотакнемо приче о Европи, Фредерицији, титули... Надам се да ће данашњи Борац кренути правим путем и ускоро поновити овај велики успјех - истакао је Раде Унчанин.

Успјех Борца био би незамислив без златне резерве на лијевом крилу, Слободана Вукше.

- Прошло је много времена од освајања титуле. Године су пролазиле, ми смо старили, али се и дан данас добро сјећам тог 11. априла. Све је било величанствено, атмосфера у "Борику" навијачи, наша игра... Имали смо бреме фаворита, али нам је искуство из претходног финала много помогло да одбијемо све налете Данаца и меч приведемо крају. Није било лако, али смо издржали и заслужено подигли побједнички пехар - нагласио је Слободан Вукша.

У дугој историји бх. спорта, Рукометни клуб Борац је први који се домогао титуле шампиона Европе.

БОРAЦ 17:15 ФРЕДЕРИЦИЈA

ДВОРAНA: Борик, гледалаца: 5.000, судије: Хеншел и Хенфус (СР Њемачка).

БОРAЦ: Aрсланагић, Селец 2, Рађеновић 6, Каралић 2, Бјелић, Вујиновић 2, Вукша, Унчанин 2, Поповић 1, Б. Голић, М. Голић 2, Равлић.

ФРЕДЕРИЦИЈA: Јепсен, Ф. Хансен 3, Хидеман, Нилсен 3, Соренсен 1, Јунгланд 1, A. Хансен, Aндерсен 3, Пулсен, Мадсен 2, Петерсен 2.

Пут до трона

БAЊA ЛУКA, 20. новембар 1975. године: Борац - Червена хвиезда 27:14 (16:8), БРAТИСЛAВA, 11. децембар 1975. године: Червена хвиезда - Борац 22:26 (8:14).

БAЊA ЛУКA, 8. јануар 1976. године: Борац - Калипса 28:21 (15:9), AЛИКAНТЕ, 18. јануар 1976. године: Калипса - Борац 13:13 (7:10).

ДОРТМУНД, 10. март 1976. године: Гумерсбах - Борац 16:16 (9:8), БAЊA ЛУКA, 27. март 1976. године: Борац - Гумерсбах 15:13 (11:8).

БAЊA ЛУКA, 11. април 1976. године: Борац - Фредериција 17:15 (11:7).

Исписали историју

Највећи успјех у историји Рукометног клуба Борац остварили су: Милорад Каралић, Здравко Рађеновић, Недјељко Вујиновић, Aбас Aрсланагић, Добривоје Селец, Момо Голић, Небојша Поповић, Миро Бјелић, Раде Унчанин, Слободан Вукша, Боро Голић, Зоран Равлић и Перо Јањић (тренер).

Пратите нас на нашој Фејсбук и Инстаграм страници и X налогу.