Рекордан број медаља Србије: Ко нас је обрадовао, ко подбацио, а ко најавио блиставу будућност

БАЊАЛУКА - Спортисти из Србије помјерили су границе када је у питању број медаља на Олимпијским играма и са девет одличја вратили се кући, а како се ситуација развијала то је одличан биланс пошто су неки од највећих адута подбацили.

Осам медаља из Рија одлази у историју као најбољи резултат, а једна али вриједна више, вјероватно може да задовољи све у Олимпијском комитету Србије. Министар омладине и спорта Вања Удовичић потајно се надао учинку од десет плус медаља, али ни једна мање није трагедија. Чак је и “Асошиејтед прес” у предвиђањима погодио тачно у број иако је прилично омашио у процјени ко ће бити освајачи. Руку на срце, неки су изненадили позитивно, а неки од којих се највише очекивало подбацили. Ипак, оно што је јасно - Србија је и даље сила у колективним спортовима, док је у појединачним наставила континуитет у већ традиционално јаким спортовима у којима резултати свједоче о системском раду.

Лабудова пјесма и Терзићева магија

За седморицу ватерполо асова који су нас толико пута обрадовали наступ у Токију био лабудова пјесма, а они су се потрудили да је отпјевају као лабудови у пуној снази. Није им ишло од руке у претходне три године онако како су навикли, али су све подредили Јапану и - погодили. Бранислав Митровић, Стефан Митровић, браћа Гојко и Душко Пијетловић, Милан Алексић, Андрија Прлаиновић и Филип Филиповић потпомогнути момцима које су школовали да наставе гдје су они стали сишли су са сцене баш онако како су навикли - са златом око врата. Похвале заслужује и селектор Дејан Савић који их води од 2012. године и најтрофејнији је српски селектор свих времена.

Дужи стаж од њега има стратег одбојкашица Зоран Терзић који је такође велики мајстор свог посла. “Грације” је довео до бронзе и наставио жетву медаља са највећих такмичења. У Рију су освојиле сребро, а између двоје Игара два пута отишле до краја на европским првенствима и попеле се на кров свијета. Париз није далеко, а радује и најава да ће мозак тима Маја Огњеновић продужити каријеру до тада. Тијана Бошковић и добар дио тима тада ће бити у најбољим годинама, па се може очекивати да се нит медаља не прекине тако лако. Кошаркашице су овај пут остале без одличја, те двије понајбоље играчице Соње Петровић и Јелене Брукс, па ће Марина Маљковић имати прилично тежак задатак у наредном периоду.

Мирна рука

Од стријелаца се кроз историју очекују медаље, а они нису изневјерили ни овај пут. Додуше, дјевојка којој се давало највише шанси да упуца одличје Зорана Аруновић није успјела да дође до њега, али су зато њене мушке колеге Дамир Микец и Миленко Себић били мирне руке и пуне концентрације.

Борци без мане

Теквондо је од 2012. године донио четири медаље Олимпијском комитету Србије и добио статус најуспјешнијег спорта. Милица Мандић се послије девет година поново окитила златом И отишла у спортску пензију, а Тијана Богдановић је послије сребра пригрлила бронзу. Управо је она, као и још неколико младих теквондоиста које у својој “ковачници медаља” бруси Драган Јовић Гале залог за будућност који неће изневјерити.

Каратисткиња Јована Прековић отишла је у Токио као први фаворит у категорији до 61 килограма и оправдала ту улогу. Како је ово по свој прилици било једино појављивање каратеа на Играма, она неће имати прилику да брани одличје у Паризу, али је своју шансу искористила. 

Србију је обрадовао и Грузин Зураб Дауташвили који је у рвању стигао до бронзе и такође показао да се у овом савезу ради озбиљно.

Могли су и (морали) више

Уз кошаркаше који са домаћег паркета нису успјели да изборе визу за Игре, у групу оних који су подбацили спада неколико “сигурних” освајача медаља.

Готово сви, па и сами Новак Ђоковић и Ивана Шпановић очекивали су далеко више, али овај пут се једноставно није дало. За обоје је кренуло савршено, међутим стали су када су дошле одлучујуће битке, па су се велики шампиони кући вратили без медаље.

Џудо је такође био велики адут бар за једну медаљу, али Александар Кукољ и Немања Мајдов нажалост нису одмакли далеко од почетка. Једна грешка и тренутак непажње прекинуо им је снове о медаљама, али су обојица најавили бар још један напад.

Баскеташи су освојили бронзу и свака медаља је велики успјех. Међутим, годинама су доминирали, најављивали злато, па су са приличном горчином у устима прихватили утјешну медаљу.

Подбацили су и веслачи, али треба имати на уму да су због позитивног налаза на вирус корона Милоша Васића сви били у карантину непосредно пред старт такмичења.

Они долазе...

У ову рубрику сигуро се може сврстати још више спортиста, али су најбољи утисак од младе гарде оставили Армин Синанчевић и Андреј Барна. Први је заузео седмо мјесто у бацању кугле, док су другог стотинке дијелиле од финала на 100 слободно. Била би велика штета уколико одлучи да заврши каријеру са 23 године, као што је најавио.

Нису разочарали ни стонотенисери нарочито млади Бањалучанин Димитрије Левајац који има још много тога да каже.

Пратите нас на нашој Фејсбук и Инстаграм страници и X налогу.