Разија Мујановић, једна од најбољих кошаркашица свих времена:Да смо '92. отишле на Олимпијске игре, нико нас не би побиједио

БЕОГРАД - Једна од најбољих кошаркашица Европе свих времена и репрезентативка бивше Југославије Разија Мујановић сматра да је женски спорт на овим просторима увијек био у сјенци мушког, као и да јој је нејасно зашто не може да се разбије тај комплекс нашег поднебља да жене такође могу да направе велике успјехе.

Легендарна Раза у разговор за Танјуг присјетила значајних момената из своје каријере дуге 27 година, говорила је о свом анагажману у Кошаркашком савезу БиХ, о најдражим медаљма, саиграчицама и томе да је велики жал остао што кошаркашице нису отишле на Олимпијске игре у Барселони 1992. године.

За бившег центра Јединства из Тузле, олимпијску, свјетску и европску вицешампионку, три пута најбољу играчицу Европе, прву кошаркашицу са ових простора која примљена у ФИБА Кућу славних у класи 2017 уз Микија Берковића, Пера Камерона, Валдиса Валтерса, Тонија Кукоча, Душана Ивковића и Шакила О''Нила и легендарни амерички “Дрим тим”, дуго није било мјеста у кошарци БиХ тренутно је циљ да кошаркашице БИХ изборе пласман на Европско првенство 2021. године.

Кошаркашице Јединства из Тузле прије 31 годину постале су шампионке Европе када је побијеђен италијански Примиђи, а у екипи коју је до врха водио чувени тренер Михајло Мики Вуковић била је и Мујановић са непуне 22 године.

Била је то њена прва титула првака Европе од укупно четири које је током каријере освојила.

- Прва титула са Јединством из Тузле је најдржа. Била сам веома млада, први резултат и највећи клупски успјех. И преостале три титуле са иностраним клубовима су на неки начин обиљежиле моју каријеру, али прва је посебна - рекала је Мујановић.

Током каријере играла је у 16 клубова, три пута је проглашена за најбољу играчицу на Старом континету (1991,1994. и 1995), а центар југословенске репрезентације окушала се и у женској NBA лиги, где је једну сезону одиграла за Детроит.

- Једино што ми се у WNBa свидjело јесте то што је утакмице долазило по 20.000 људи. Сам тај систем ми се није допао. У веома кратком периоду играо се велики број утакмица. Цијело љето изгубите у тој лиги, а није био неки новац. Љепше ми је било да играм у Еворопи него у САД – казаче је Мујановић.

Са репрезентацијом Југославије Разија је 1987. године узела сребро на Европском првенству, годину касније на Олимпијским играма у Сеулу освојено је ново сребро, да би 1990. године постала вицешампион свијета, а наредне године и Европе.

Није имала дилему која јој је медаља најдража.

- То је сигурно медаља са ОИ, јер је сан сваког спортисте да оде на Игре, а када узме медаљу то је нешто посебно. Тада смо неочекивано освојиле медаљу, јер на Играма 1984. није направљен никакв резултат. Међутим, ми смо биле изненађење 1988. То одличје ми је посебно драго – каже ома.

Кошаркашице Југославије тих година биле су у самом врху, али до злата никако нису могле, увијек су за корак биле боље Сједнињене Америчке Државе или Совјетски савез.

- Недостајало нам је искуство, биле смо јако младе. На Олимпијским играма 1988, два главна играча у екипу биле смо Данира Накић са 19 година и ја са 21. Анђа Арбутина је такође била моја генерација. Окосница тима су биле младе играчица, имали смо једну Слађану Голић која је била нешто мало старија. Када смо играчки сазреле, избио је рат. Да смо 1992. године отишле на ОИ у Барселони, тешко да би нас ко тада добио. Остао је тај жал за златом на ОИ, али и на Свјетском првенству... - каже Разија.

Сматра да су Наталија Засулскаја и она чиниле најбољи центарски пар у Европи током наступа за Дорна Годељу, када су 1992. били прваци Европе.

Иако је, како каже, са свим саиграчица из репрезентације добро сарађивала посебно је извојила Слађану Голић, са којом се најбоље разумјела испод коша.

У Разијином најљепшем сећању остала је и Бојана Милошевић, која је недавно преминула.

- Бојану памтим као веома драгу особу, доброг човјека и веома вриједног спортисту. Била је играчица која је све резултате постигла својим упорним радом и залагањем. Била је један прави спортски вођа. Ништа јој није било тешко, увијек је давала свој максимум. Нажалост, отишла је прерано. Није успјела да добије битку са здравственим проблемима - закључила је Мујановић.

Србија фаворит за медаљу у Токију

- Кошаркашице Србије фаворити су за освајање медаља на Европском првенству и Олимпијским играма 2021. године - сматра Разија Мујановић.

Изабранице Марине Маљковић на ОИ у Токију браниће бронзу освојену 2016. године у Рију, а мјесец дана приј олимпијског турнира кошаркашице Србије очекује ЕП, за које су у току квалификације.

- Србија је у сваком случају кандидат за једну од медаља, али биће тешко да се након једног великог такмичења поново оде на друго велико такмичење. Колико ће имати снаге, како темпирати форму за два такмичења која су веома близу...Или ће Марина морати нешто да ризикује. Да ли ЕП, да би праву форму екипе темпирала за ОИ. Ту је мала неизвјесност, тешко је предвидјети - рекла је Мујановић.

Чланица ФИБА Одбора за женску кошарку Соњу Петровић Васић сматра кошаркашким бисером региона.

- Мени се стил Соње Петровић највише допада. Соњу познајем када је имала 16-17 година, када се већ видјело да је веома перспективан играч. Мислим да је то кошаркашица која много значи за репрезентацију Србије -  закључила је Мујановић.

 

 

Пратите нас на нашој Фејсбук и Инстаграм страници и X налогу.