Ратко Варда, прослављени кошаркаш, за Глас Српске: Упоран сам као мазга, али не могу више

Харизматични кошаркаш родом из Градишке Ратко Варда јуче је саопштио да завршава богату каријеру у 37. години, а за "Глас Српске" је открио разлоге повлачења са паркета, као и многе анегдоте из двадесетогодишње каријере.

* ГЛАС: Шта је пресудило да кажете доста?

ВАРДА: Живот. Живот ми је постао Швајцарска и рекао сам да је доста, нећу више. Шалим се, наравно. Последњих месеци по глави ми се мота чињеница да је живот јако леп и да треба уживати у њему. Заситио сам се трке и заслужујем миран одмор од свега. Ипак, не могу рећи да је ово дефинитиван крај јер увек постоји оно "али" и никад се не зна шта се може десити сутра. Ако бих се доселио у Београд, могао бих играти барем још две-три године јер физички могу да издржим, али сам уморан од путовања и психолошка страна ми не дозвољава. Не желим да идем на крај света да бих радио оно што волим.

* ГЛАС: Која је формула трајања свих ових година, иако сте неколико пута имали озбиљне повреде?

ВАРДА: Упорност. За себе волим да кажем да сам упорна мазга или магаре и то не само у кошарци већ у животу. Не могу да ме спрече мишљења других и моја реч је увек последња. То сам показао после повреде Ахилове тетиве, када су ми у 34. години рекли да нећу моћи више да трчим, али сам их све демантовао и одиграо још неколико сезона.

* ГЛАС: Током каријере играли сте за 20 клубова и у неколико њих нисте завршавали сезоне. Шта је разлог за то?

ВАРДА: У доста наврата било је некоректности са њихове стране, али било је и моје лудости када нисам хтео да трпим неке ствари. Сада бих поступио другачије, али нисам љут на своје одлуке, стојим иза њих именом и презименом и захвалан сам Богу што ми је омогућио овакву каријеру.

* ГЛАС: Годину и по провели сте у НБА лиги, али нисте добили праву прилику у Детроиту. Како гледате на тај период?

ВАРДА: Тврдоглавост и младост су највише криви што нисам остварио добру каријеру у НБА. Имао сам ту несрећу да сам јако рано остао без оца, па је мало ко имао утицаја на мене током одрастања или некога са ким бих причао и поверио му се. Треба узети у обзир да је тада у Хрватској и БиХ био рат, док је у Србији било много криминала па сам одрастао у таквом окружењу. Одлуке сам доносио сам и као клинац од 12-13 година већ сам постао самосталан, што је некад била предност, а некад и мана. Имао сам брзоплетих одговора, али сам након свега захвалан Богу на трајању.

* ГЛАС: И поред одличних партија у многим клубовима, нисте имали прилику да заиграте за сениорску репрезентацију Југославије или Србије?

ВАРДА: Био сам члан млађих селекција, а у млађим данима био сам на ширим списковима, мада никад нисам имао среће или квалитета да дођем до сениорског тима. Шта је разлог непозивања, не знам.

* ГЛАС: Услиједио је позив репрезентације БиХ за коју сте играли у два квалификациона циклуса током 2011. године. Међутим, оно што је обиљежило тај период је свађа са селектором Сабитом Хаџићем и напуштање екипе. Шта се тада десило?

ВАРДА: Када сам био најбољи играч турског првенства и када је требало да дебитујем за репрезентацију, Србија ме се одрекла. Уследио је позив КС БиХ, који сам прихватио. Мислио сам да БиХ може да заборави проблеме из прошлости и да репрезентација може урадити нешто да се десе промене набоље. Тада су се десили ти проблеми са Сабитом, који је био веома безобразан према мени. Јављао сам се у екипу и био носилац игре репрезентације, да би се тада појавио Мирза Телетовић и да би се избегао сукоб њега и још једног кошаркаша, мене су пребацили на клупу. Тада сам рекао да су ми породица и деца приоритети, па сам отишао. Остаје жал за Европским првенством 2013. године јер смо имали добар тим, који је могао много да направи у Литванији. Сетите се само да је Македонија догурала до четвртог места, а били смо бољи од њих.

* ГЛАС: Од 20 клубова за које сте играли, који је најдражи?

ВАРДА: Увек ће то бити Партизан, мада је било лепих клубова у којима сам играо. На пример у Либану сам се лепо осећао. Међу њима је и Мега, где сам се вратио и имао прилику да млађим играчима који тек почињу каријере пренесем своје искуство, помогнем и покажем пут.

* ГЛАС: Која ће Вам утакмица остати у сјећању?

ВАРДА: Било их је много, иако се увек радо сећам победе над Црвеном звездом у полуфиналу плеј-офа. Тада сам имао 19 година и добро смо одиграли целу серију. Велики сам партизановац, али поштујем Звезду и не мрзим је. Пре свега сам спортиста и ако Звезда игра против неког турског или руског клуба, драго ми је ако победи.

* ГЛАС: Када сте поменули Звезду, она бриљантно игра ове сезоне. Шта је по Вама разлог тако добре игре?

ВАРДА: Искрено, ово што Звезда ради равно је чуду. Треба имати у виду да је Дејан Радоњић стасао као тренер и знам какав је био пре неколико година када смо играли против њих и какав је сада. Напредовао је и нема више несигурности, постао је један од великих тренера. Са овом екипом је велики део сезоне играо без странаца јер Џенкинс није био на врхунском нивоу, али је Симоновић преузео одговорност и одрадио велики део посла. Играју одличну одбрану и волео бих да оду на Фајнал фор, што би била велика ствар за цео Балкан.

* ГЛАС: Споменули сте Фајнал фор, на којем сте учествовали у дресу Партизана 1998. године. Какве су успомене на тај период?

ВАРДА: Наша тадашња екипа била је слична садашњој Звездиној. Био сам члан екипе и остали су играли, док је моја маленкост седела на клупи и била водоноша. Доживели смо два пораза, али нисмо били разочарани. Иако је то био велики успех, у домаћем првенству смо поражени од ФМП-а у полуфиналу плеј-офа, што је било велико разочарење за нас.

Будућност

* ГЛАС: Тренер, менаџер или скаут. Чиме ћете се бавити у наредом периоду ако останете у кошарци?

ВАРДА: Најискреније, не знам, видећемо. Могу слободно казати да кошарку држим у малом прсту, па ћу наћи нешто што ће ме испуњавати.

Јокић се игра кошарке

* ГЛАС: Никола Јокић бриљира у НБА, а Ви сте били дио Меге када је он почео да игра. Како коментаришете његове партије?

ВАРДА: Када сам се опоравио од повреде и дошао на први тренинг Меге, рекао сам тренеру Дејану Милојевићу да ћу одустати јер је он са само 18 година правио чуда на паркету, што ми нисмо могли да пратимо. Јокић је такав какав јесте, стално опуштен и тада се играо кошарке, што и сада чини. Уживам у лепоти његове игре, он показује да кошарка није само експлозивност него надмудривање. Има у глави нешто што многи немају и веома ми је драго због њега.

Лична карта

Датум рођења: 6. мај 1979.

Мјесто рођења: Градишка

Позиција у тиму: центар

Висина: 213 центиметара

Клубови: Партизан (1995-2001), Детроит (2002-02), Олимпија (2003), Аполон (2003-04), Бешикташ (2004-05), Кијев (2005-06)

Реал Мадрид (2006-07), Менорка (2007-08), Жалгирис (2008)

Химки (2009), Проком (2009-11), Олимпија (2001), Азовмаш (2001-12), Махрам (2012), Раднички КГ (2012-13), Мега Визура (2013-14), Библос (2014), Кожув (2015), Сутјеска (2016), Ал Хикма (2016-17).

Пратите нас на нашој Фејсбук и Инстаграм страници и X налогу.