Фото: Ратко Николић: Желим медаљу у Београду
Волео бих да се од националног дреса опростим на Европском првенству следеће године у нашој земљи, али још је рано причати. Има још времена, тако да не бих журио са одлуком, а у осталом није ни моје да се намећем. Уколико сам потребан репрезентацији, ту сам, увек сам био и увек ћу бити.
Рекао је ово за "Глас Српске" бивши капитен репрезентације Србије Ратко Николић, који је за национални тим одиграо преко 200 утакмица.
- Не могу рећи да је дефинитивно готово, али после свега што сам дао репрезентацији нисам могао да претрпим неке ствари. Десила се непријатна ситуација са селектором Веселином Вуковићем, али сам поштено рекао свој став. Тешко је прихватити одлуку да играте за Б репрезентацију, а само пре неког времена сте били капитен.
* ГЛAС: Прошли сте пуно у репрезентацији, освајали медаље на највећим такмичењима, како процјењујете шансе Србије да се послије дуго времена окити одличјем идуће године у Београду?
НИКОЛИЋ: То је врло тешко питање. Сви се потајно надамо да можемо доћи до медаље, али треба бити реалан. Сви главни фаворити за наслов су далеко испред нас. Са друге стране, ако погледамо имена клубова у којима играју наши играчи, као и њихов педигре у свјетском рукомету, онда имамо реалне шансе за висок пласман. Ипак, све ће зависити од припремног периода, потребно је да се репрезентација добро уигра, да се поделе улоге у тиму, а што се тиче навијача, знам да ћемо имати велику подршку, али и очекивања.
* ГЛAС: Близу сте преласка у Вардар, учесника Регионалне лиге па постоји ли могућност да опет будете гост у Бањалуци?
НИКОЛИЋ: Још увек ништа нисам потписао. Тачно је да је понуда Вардара на столу, али још увек нисам одлучио. Имам неколико других понуда, а у следећих неколико дана ћу изабрати најбољу. Разговарао сам са Веселином Вујевићем, који ми је предочио Вардаров план, морам рећи да је импресиван, али треба сачекати, још нисам дефинитивно преломио.
* ГЛAС: Какав је ваш став о Регионалној лиги?
НИКОЛИЋ: Нисам пуно пратио дешавања у овдашњем рукомету, али док видите имена клубова учесника јасно је да се ради о великом пројекту. Уколико све буде како треба, то би требала бити трећа или четврта по јачини лига у Европи. Видим да се и клубови ужурбано припремају за старт, сви се појачавају и не желе да уђу у озбиљну причу без адекватног играчког кадра.
* ГЛAС: Један сте од најбољих пивота на свијету, које играче цијените када је у питању ваша позиција?
НИКОЛИЋ: Без оклевања, Драгана Шкрбића и Кристијана Шварцера. Први је био мој саиграч, идол и човек од кога сам пуно научио, док је Шварцер прича за себе. Човек је играо са 40 година, као у најбољим данима и по томе ће сигурно још дуго времена остати упамћен.
* ГЛAС: Чест сте гост кампова за младе, имате ли поруку за младе спортисте?
НИКОЛИЋ: Сећам се када сам ја почињао и ишао на прве кампове. Када имате прилику да се сретнете са врхунским играчима које сте до тада гледали само на телевизији, то је огромна ствар за вас. Осећате се толико важно, још ако вам се неки од играча обрати, нигде краја вашој срећи. Зато често идем на кампове, знам колико то клинцима значи, а са друге стране осећате се лепо уколико знате да сте некога усрећили или уделили користан савет.
* ГЛAС: Дуго година играте у врхунским клубовима, остварили сте многе успјехе, која је формула успјеха?
НИКОЛИЋ: Нема ту многу филозофије. Рад, рад и само рад. Млади који почињу морају бити свесни да ће бити пуно одрицања. У периоду од рецимо 13. до 20. године, када већина омладине излази по клубовима, то се, рецимо мора заборавити. Не кажем да се не може излазити, али треба постојати јасна граница. Тај период је кључан за развој и напредак, што млади морају да схвате. Ја сам до 15. године играо кошарку, рукомет и фудбал, а када сам одлучио да се озбиљно бавим рукометом, направио сам огроман заокрет и постигао одређене резултате.
* ГЛAС: На позив кума Данијела Шарића дошли сте у Бањалуку и увеличали церемонију свечаног отварања школе "Голић-Шарић"?
НИКОЛИЋ: Ово што су Неша и Шара замислили је фасцинантан пројекат. Види се да су врло озбиљно приступили овој школи, а само тако се и могу остварити врхунски резултати. Саветујем деци да упијају сваку реч тренера који раде у овој школи, а сигуран сам да ће неколицина њих постати неки нови Бојиновић, Шарић… Познато је колико има талената на овим просторима, тако да уз добар рад и селекцију, резултати сигурно не могу изостати.
Датум рођења: 15. септембар 1977. године
Мјесто рођења: Aранђеловац
Висина: 191 цм
Позиција у тиму: пивот
Клубови: Црвена звезда, Синтелон, Везпрем, Aлтеа, Портланд Сан Aнтонио, Колдинг
Репрезентација: Србија, одиграо преко 200 утакмица
Успјеси: двије бронзане медаље са репрезентацијом на свјетским првенствима 1999. године у Египту и 2001. године у Француској
Пратите нас на нашој Фејсбук и Инстаграм страници и X налогу.