Фото: Раде Унчанин: Не могу да трпим нерад у Бањалуци
Бањалука - Помало тужан и разочаран у све што има везе са бањалучким женским рукометом Раде Унчанин одлучио је да послије десетогодишње борбе окрене нову страницу и сједне на клупу ЖРК Бихаћ.
Некада легендарни рукометаш Борца са којим је више пута био шампион Југославије и покорио Европу 1976. године, а касније рукометни стручњак, који се доказао у раду и са мушким и женским екипама, истиче да више није могао да трпи погрешан рад, прије свега у ЖРК Борац.
- Врло тешко сам донио одлуку, али схватио да се ситуација у Бањалуци неће убрзо промијенити. Од 2004. до 2013. радио сам у Борцу, при томе као тренер освојио пет титула првака БиХ и четири Купа, затим једну титулу и два Купа као спортски директор. Како су године пролазиле, ситуација се све више погоршавала, па је клуб сада ту гдје јесте, на посљедњем мјесту Премијер лиге и без искусне играчице у тиму и са врло неизвјесном будућности - рекао је Унчанин.
Протеклу полусезону сједио је на клупи новог премијерлигаша Врбаса.
- Људи који воде клуб искористили су ситуацију и довели играчице које су одбачене из Борца, прије свих Драгану и Дејану Кнежевић, Маријану Богојевић, Тању Кекић, Ренату Рајилић и Бојану Бабић, дјевојке које су доминирале на домаћим паркетима у посљедњих десетак година. Све оне су врло перфидно одбачене из Борца у тренутку када су биле повријеђене, па су одлучиле да заиграју за градског ривала. Одлучио сам и ја да прихватим позив, да их поново предводим са клупе, али упркос свом залагању челника клуба, недостатак новца, лош положај клуба у Бањалуци, проблеми са терминима за тренинге били су јачи, па сам прихватио понуду Бихаћа - нагласио је Унчанин.
Ситуација у новом клубу много је сређенија, али резултати нису пратили амбиције.
- Претпосљедње мјесто са шест бодова много је лошије него што клуб по квалитету играчица то заслужује. Спреман сам за нови изазов и вјерујем да ћемо уз два или три квалитетна појачања без проблема изборити опстанак, а за касније ћемо видјети. Битно ми је да су људи врло коректни, да имају амбиције и да испоштују договор - рекао је Унчанин.
Ситуација у женском рукомету иначе у БиХ није сјајна. Репрезентација не постоји већ седам година, а клубови који изборе излазак на европску сцену неријетко одустану од такмичења због недостатка финансија.
- За све су криви челници Рукометног савеза БиХ. Годинама су улагали само у мушки рукомет и то се на срећу сада исплатило, пошто ће БиХ учествовати на Свјетском првенству Катару. Да је и упола мање средстава уложено у женску селекцију гарантујем да би БиХ одавно играла на Европском или Свјетском првенству. Све то доводи до мањег интересовања дјевојчица за рукомет, примат су преузели други спортови и уколико се нешто убрзо не промијени овом спорту се не пише добро - закључио је Унчанин.
У великим финансијским проблемима је и мушки рукометни клуб Борац.
- Од, рецимо 2007. године, радило се недомаћински. На то сам упозоравао више пута, говорио да су плате играча превисоке, да екипу не могу да воде тренери којима је највиши домет био крајишка лига, али сам остао несхваћен. Увијек сам тежио да људима укажем како се ради тамо негдје преко Алпа, а сви су ме враћали између Саве, Уне и Дрине - рекао је Унчанин.
Пратите нас на нашој Фејсбук и Инстаграм страници и X налогу.