Раде Чајић, падобранац: Кад скочи из авиона заборави на страх

Бањалука - Сви који су бар некада навратили на Аеродром "Залужани" и у просторије Падобранског клуба Бањалука знају за Раду Чајића, али не знају да ће он почетком маја прославити 40 година откако је имао први падобрански скок.

Мијењали су се клубови, или барем њихови називи, мијењале државе и репрезентације за које је Чајић наступао, али љубав према падобранству није јењавала. Дуги низ година је и наставник падобранства, који је обучио и за крстарење небеским висинама оспособио велики број бањалучких и приједорских падобранаца. Данас је Чајић, тандем-пилот, односно падобрански инструктор који у скоку са учеником/путником омогућава појединцима да искусе скок из ваздухоплова са висине од три, четири хиљаде метара.

- Одрастао сам на Мањачи и када сам први пут на "Кочићевом збору" у Стричићима видио десетине боја на небу, које се полако спуштају на земљу, знао сам да ће падобранство бити саставни дио мог живота. Неколико година касније видио сам оглас, дошао у Залужане и тамо упознао Виктора Купљеника, који ме је увео у тајне падобранства. Први скок имао сам 1. маја 1977. године и до сада сам их имао више од 3.300 - рекао је Чајић, који је данас члан Падобранског клуба Бањалука.

Поред наставничког рада, активно такмичарски учествује на регионалним и свјетским такмичењима, као што су Куп "Пет звијезда" у Бањалуци, Приједорски петровдански куп, Балкански скок пријатељства у Београду, Државно првенство БиХ, Државно првенство Србије, Серија свјетског купа у Италији, Аустрији, Њемачкој, међународна такмичења у Хрватској, Црној Гори, Бугарској и шире.

- Био сам учесник два свјетска првенства. Као члан репрезентације СР Југославије 1999. године у Инсбруку, а као члан БиХ 2010. године у Никшићу. Имам више од петнаест наступа у Свјетском купу, а посебно сам поносам што на овим такмичењима наступамо под именом Република Српска. То су нам омогућила познанства и везе, које смо стекли 2014. године када је Падобрански клуб Бањалука био домаћин Свјетског првенства. Имао сам бројних успјеха, а два пута сам био и првак БиХ у скоку на циљ - наставио је Чајић.

Многи сматрају да је скок падобраном застрашујући, а са тим се слаже и Чајић.

- Падобранство јесте застрашујуће, али то управо и јесте разлог зашто се то ради! Заправо, ако се не преплашите, скакање из авиона и нема никаквог смисла. То је суштина. Док сједите у авиону поред отворених врата на 3.000 метара висине, ви сте веома преплашени, ваше тијело је укочено и дрхти, ваш ум се буни, врши притисак на вас. Кроз главу лете бројне мисли и осјећате се као да вам је мозак у мјешалици... Онда изађете из авиона и све то престане! Улазите у незамисливи унутрашњи мир, најинтензивнији осјећај слободе коју сте икада упознали. Оно што је увијек невјероватно је то да док падате ка земљи, брзином од 220 километара на час, ви сте потпуно слободни од страха, можда по први пут у цијелом свом животу. За мене, то је најснажнији аспект падобранства - рекао је у даху Чајић.

Још не размишља о падобранском пензионисању.

- Већ сам рекао да је падобранство постало саставни дио мог живота и скакаћу док год у мени има сталожености и прецизности. Иза мене је богато искуство и желим да га пренесем на што више младих жељних да се опробају у скоку са падобраном, али и жељних адреналинских узбуђења - додао је Чајић.

"Пет звијезда"

Ваздухопловни клуб "Скајдајв" 3. и 4. јуна биће домаћин 5. Меморијалног купа "Пет звијезда", који се одржава у знак сјећања на трагично настрадале инструктора падобранства Немању Гороњу, пилота Алена Црналића, те падобранце Стефана Карановића, Срђана Косића и Николу Стевића, који су изгубили животе 20. маја 2012. године на аеродрому "Залужани".

- Овим чувамо успомену на наше бивше чланове, који су трагично настрадали. Куп је сваке године бројнији и очекујемо да се ове године на њему појаве такмичари из петнаестак земаља - нагласио је Чајић.

Неугодне ситуације

Чајић је истакао да је у богатој скакачкој каријери било и непријатних ситуација.

- Десило ми се 11 пута да ми се главни падобран није отворио па сам морао да посежем за резервним. На срећу сваки пут сам био довољно присебан. Одговорно тврдим да је за неотварање главног падобрана увијек искључиви кривац онај који га пакује, односно падобранац. То значи да мала неопрезност може да скупо кошта и за то је важно у овом спорту пазити увијек на сваки детаљ - истакао је Раде Чајић.

Пратите нас на нашој Фејсбук и Инстаграм страници и X налогу.