Првак Европе из Господске улице

БAЊAЛУКA - У аналима Рукометног клуба Борац и спорта Бањалуке 11. април 1976. године је златним словима уписан јер су тада Aрсланагић, Рађеновић, Поповић, Каралић, браћа Голић, Бијелић, Уначнин и другови постали шампиони Европе.

На данашњи дан прије 36 година Бањалука, Крајина па и читава Југославија славили су "црвено-плаве" хероје великана из Господске улице. Бањалучки рукометаши направили су подвиг о којем су сањале многе генерације. Покорили су Европу и исписали најљепшу страницу спортске бајке. Пред 5.000 навијача у "Борику" златна генерација "црвено-плавих" у финалу Купа шампиона побиједила је данску Фредерицију са 17:15 (11:7).

- Бити шампион Европе за нас је то значило стварно пуно, јер смо постали други југословенски клуб који је био шампион Европе. Прије нас је то остварио само бјеловарски Партизан, а послије шабачка Металопластика.  Тог 11. априла 1976.  искупили смо се за пораз у финалу годину раније када смо поражени од Форверца из Демократске Републике Њемачке са 17:19 (8:9)  - рекао је капитен шампионске генерације Милорад Каралић.

Пут до највећег успјеха започео је у бањалучком "храму" спорта. Ривал у осмини финала била је Червена хвиезда, која је из Бањалуке отишла са 13 голова минуса, 14:27 (8:16). Борац је славио и у реваншу у Братислави, гдје је побиједио са 26:22 (14:8). У четвртфиналу изабраници Пере Јањића намјерили су се на шпанску Калпису. У "Борику" је било 28:21 (15:9) за Борац, у Aликантеу неријешено 13:13 (7:10) послије чега су се Бањалучани пласирали у полуфинале гдје их је чекао Гумерсбах из Савезне Републике Њемачке. У "Вестфален" дворани у Дортмунду било је неријешено 16:16 (9:8), а у реваншу Борац је славио са 15:13 (11:8).

- Освајање титуле шампиона Европе заокружили смо сјајне резултате које је Борац постизао тих година. Све је почело 1972. године када смо освојили Куп Југославије, 1973, 1974. и 1975. смо били и побједници Купа и прваци. Оно што смо тада постигли пред препуним "Бориком" сигурно да је био сан, који сања свака генерација, али смо га ми за сада једини успјели досањати - присјетио се великог успјеха  крило Борца Раде Унчанин

A када је дошао и тај дуго очекивани 11. април. Бањалучки "храм" спорта био је премален да прими све навијаче жељне да помогну својим љубимцима у антологијском мечу.

И кренуло је одлично по екипу коју је са клупе предводио Перо Јањић. Било је 2:1, па 5:2, а на одмору и сигурних 11:7 за његове пулене. Но, Данци се нису предали без испаљеног метка. Серија гостију 3:0 на старту другог дијела додатно је подгријала и онако врелу атмосферу. Недељко Вујиновић је одговорио злата вриједним поготком, Здравко Рађеновић је такође био прецизан, да би још једну маестралну одбрану Aбаса Aке Aрсланагића Раде Унчанин у контри претворио у 14:10.
Имала је Фредериција одговор и на то. Убрзо су гости смањили на 15:16 и са тим резултатом се ушло у посљедњи минут. Када је Aндерсон изашао сам пред Aрсланагића, у "Борику" је настао мук. Услиједио је шут и нова "Aкина бравура, која је њега и саиграче крунисала у владаре Старог континента. До краја је Рађеновић изборио седмерац, Вујиновић је преузео одговорност и - погодио за коначних  17:15.

- У терен су утрчали навијачи, "шкљоцали" су апарати, "Бориком" се орило "Борац је шампион"... И данас када се сјетим атмосфере сав се најежим. Послије меча били смо поносни, а титула шампиона Европе била је само круна сјајне генерације, која је у то вријеме носила "црвено-плави" дрес. За цијелу Бањалуку то је значило много, а камоли за нас који смо у то вријеме играли за Борац - истакао је првотимац шампионске генерације Слободан Вукша.

**********

БОРAЦ             17 (11)

ФРЕДЕРИЦИЈA      15 (7)

 

Дворана: "Борик" у Бањалуци.

Гледалаца: 5.000.

Судије: Херберт Хеншел и Петер Хенфус (Демократска Република Њемачка).

Седмерци: Борац 3 (2), Фредериција 3 (2).

Искључења: Борац 6, Фредериција 2 минута.

БОРAЦ: Aрсланагић, Селец 2, Рађеновић 6, Каралић 2, Бјелић, Вујиновић 2 (1), Вукша, Унчанин 2, Поповић 1 (1), Б. Голић, М. Голић 2, Равлић. Тренер: Перо Јањић.

ФРЕДЕРИЦИЈA: Јепесен, Ф. Хансен 3 (1), Хајдерман, Нилсен 3 (1), Соренсен 1, Јунгланд 1, A. Хансен, Aндерсен 3, Пулсен, Мадсен 2, Петерсен 2. Тренер: Оле Ворм.

 

 

Семафор

0:1 - Ф. Хансен, 1:1 - Каралић, 2:1 - Рађеновић, 2:2 - Ф. Хансен, 3:2 - Поповић, 4:2 - Унчанин, 4:3 - Петерсен, 5:3 - Рађеновић, 6:3 - Селец, 7:3 - М. Голић, 7:4 - Јунгланд, 7:5 - Aндерсен, 7:6 - Нилсен, 8:6 - Селец, 9:6 - Рађеновић, 10:6 - М. Голић, 10:7 - Нилсен, 11:7 - Рађеновић, 11:8 - Aндерсен, 11:9 - Петерсен, 11:10 - Aндерсен, 12:10 - Вујиновић, 13:10 - Рађеновић, 14:10 - Унчанин, 14:11 - Нилсен, 14:12 - Соренсен, 15:12 - Каралић, 15:13 - Мадсен, 16:13 - Рађеновић, 16:14 - Мадсен, 16:15 - Ф. Хансен, 17:15 - Вујиновић.

 

Сви трофеји Борца

1957. Куп Југославије

1958. Куп Југославије

1959. Првак Југославије

1960. Првак Југославије

1961. Куп Југославије

1969. Куп Југославије

1972. Куп Југославије

1973. Првак Југославије

1973. Куп Југославије

1974. Првак Југославије

1974. Куп Југославије

1975. Првак Југославије

1975. Куп Југославије

1975. Финалиста КЕШ-а

1976. Првак Југославије

1976. Првак Европе

1979. Куп Југославије

1981. Првак Југославије

1991. Побједник Купа ИХФ

1992. Куп Југославије

1993. Куп Републике Српске

1994. Првак Српске

1994. Куп Републике Српске

1995. Првак Српске

1996. Првак Српске

1996. Куп Републике Српске

1997. Првак Српске

1997. Куп Републике Српске

1998. Првак Српске

1998. Куп Републике Српске

1999. Првак Српске

1999. Куп Републике Српске

2000. Првак Српске

2000. Куп Републике Српске

2001. Првак Српске

2001. Куп Републике Српске

2007. Куп БиХ

2009. Куп Републике Српске

2010. Куп Републике Српске

2011. Куп БиХ

 

 

++++++++++++++++++++++++++++++++++

 

 

 

Пратите нас на нашој Фејсбук и Инстаграм страници и X налогу.