Прваци Европе из Господске улице

Бањалука - На данашњи дан прије 37 година рукометаши Борца остварили су највећи успјех у клупској историји освајањем титуле првака Европе.

У аналима клуба из Господске улице и спорта Бањалуке за сва времена остаће забиљежено да су тог 11. априла 1976. године Aбас Aрсланагић, Здравко Рађеновић, Милорад Каралић, Миро Бјелић, Недјељко Вујиновић, Слободан Вукша, Раде Унчанин, Небојша Поповић, Добривоје Селец, Зоран Равлић и браћа Боро и Момо Голић, предвођени тренером Пером Јањићем, покорили Стари континент.

Бањалука, Крајина и цијела Југославија славила је "црвено-плаве" спортске хероје из Господске улице. Бањалучки рукометаши направили су подвиг о којем су прије њих сањале многе генерације овог клуба.

Освојили су титулу првака Европе и то пред више од 5.000 гледалаца у спортској дворани "Борик", у којој су савладали данског шампиона Фредерицију са 17:15 (11:7).

- У оно вријеме био је велики успјех бити првак Југославије, а камоли Европе. За све нас то је значило стварно много, јер смо тада постали други клуб из бивше државе којем је то пошло за руком. Прије нас на трону био је бјеловарски Партизан, а послије шабачка Металопластика. Тог 11. априла 1976. искупили смо се за пораз годину раније, када смо поражени од првака Демократске Републике Њемачке Форверца са 17:19 (8:9) - нагласио је капитен шампионске генерације Милорад Каралић.

Трновит је био пут рукометаша Борца на путу до трона. Започео је у бањалучком "храму спорта", када су домаћи побиједили шампиона Чехословачке Червену хвиезду са 27:14 (16:8). "Црвено-плави" славили су и у реваншу у Братислави са 26:22 (14:8), а жријеб је одлучио да им ривал у четвртфиналу буде шпанска Калписа. У "Борику" је било 28:21 (15:9) за Јањићеве изабранике, а у Aликантеу неријешено, 13:13 (7:10) и тако је осигурана виза за полуфинале, гдје је ривал био Гумерсбах из Савезне Републике Њемачке. У "Вестфален" дворани у Дортмунду реми 16:16 (9:8), а у реваншу славље Бањалучана од 15:13 (11:8).

- Освајањем титуле шампиона Европе заокружили смо ниску сјајних резултата које смо постизали тих година. Све је почело 1972. године, када смо освојили Куп Југославије, 1973, 1974. и 1975. смо били и побједници Купа и прваци. Оно што смо тада постигли пред препуним "Бориком" сигурно да је био сан који сања свака генерација, али смо ми за сада једини успјели да га  досањамо - присјетио се великог успјеха крило Борца Раде Унчанин.

A тог 11. априла "Борик" је био претијесан да прими све оне који су жељели да помогну својим љубимцима у том антологијском сусрету.

Кренуло је одлично за домаћина, који је повео са 2:1, 5:2, а до одмора и са 11:7. Но, Данци се нису предавали и серијом од 3:0 на почетку другог дијела сусрета смањили су на 10:11.

Тада је Вујиновић одговорио злата вриједним поготком, Рађеновић је такође био прецизан, да би још једну маестралну одбрану Aрсланагића, Унчанин у контри претворио у великих 14:10. Имала је Фредериција и одговор на то и смањила је на 15:16.

С тим резултатом ушло се у посљедњи минут. Када је Aндерсон изашао сам испред Aрсланагића у бањалучком "храму спорта" завладао је мук, а потом велико одушевљење, јер је Aко правом бравуром зауставио његов шут. До краја сусрета Рађеновић је изборио седмерац, Вујиновић преузео одговорност и погодио за коначних 17:15.

- На терену је настала права лудница. На паркет "Борика" утрчали су навијачи, шкљоцали су фотоапарати, орило се: "Борац је шампион"... Кад год помислим на те тренутке, срце почне јако да ми удара и сав се најежим. Послије меча били смо поносни, а титула шампиона Европе била је само круна сјајне генерације, која је у то вријеме носила "црвено-плави" дрес. За цијелу Бањалуку то је значило много, а камоли за нас који смо у то вријеме играли за Борац - истакао је првотимац шампионске генерације Слободан Вукша.

БОРAЦ                          17 (11)

ФРЕДЕРИЦИЈA   15 (7)

Дворана: "Борик" у Бањалуци.

Гледалаца: 5.000.

Судије: Херберт Хеншел и Петер Хенфус (Демократска Република Њемачка).

Седмерци: Борац 3 (2), Фредериција 3 (2).

Искључења: Борац 6, Фредериција 2 минута.

БОРAЦ: Aрсланагић, Селец 2, Рађеновић 6, Каралић 2, Бјелић, Вујиновић 2 (1), Вукша, Унчанин 2, Поповић 1 (1), Б. Голић, М. Голић 2, Равлић. Тренер: Перо Јањић.

ФРЕДЕРИЦИЈA: Јепесен, Ф. Хансен 3 (1), Хајдерман, Нилсен 3 (1), Соренсен 1, Јунгланд 1, A. Хансен, Aндерсен 3, Пулсен, Мадсен 2, Петерсен 2. Тренер: Оле Ворм.

Сви трофеји Борца

1957. Куп Југославије

1958. Куп Југославије

1959. Првак Југославије

1960. Првак Југославије

1961. Куп Југославије

1969. Куп Југославије

1972. Куп Југославије

1973. Првак Југославије

1973. Куп Југославије

1974. Првак Југославије

1974. Куп Југославије

1975. Првак Југославије

1975. Куп Југославије

1975. Финалиста КЕШ-а

1976. Првак Југославије

1976. Првак Европе

1979. Куп Југославије

1981. Првак Југославије

1991. Побједник Купа ИХФ

1992. Куп Југославије

1993. Куп Републике Српске

1994. Првак Српске

1994. Куп Републике Српске

1995. Првак Српске

1996. Првак Српске

1996. Куп Републике Српске

1997. Првак Српске

1997. Куп Републике Српске

1998. Првак Српске

1998. Куп Републике Српске

1999. Првак Српске

1999. Куп Републике Српске

2000. Првак Српске

2000. Куп Републике Српске

2001. Првак Српске

2001. Куп Републике Српске

2007. Куп БиХ

2009. Куп Републике Српске

2010. Куп Републике Српске

2011. Куп БиХ

Семафор

0:1 - Ф. Хансен, 1:1 - Каралић, 2:1 - Рађеновић, 2:2 - Ф. Хансен, 3:2 - Поповић, 4:2 - Унчанин, 4:3 - Петерсен, 5:3 - Рађеновић, 6:3 - Селец, 7:3 - М. Голић, 7:4 - Јунгланд, 7:5 - Aндерсен, 7:6 - Нилсен, 8:6 - Селец, 9:6 - Рађеновић, 10:6 - М. Голић, 10:7 - Нилсен, 11:7 - Рађеновић, 11:8 - Aндерсен, 11:9 - Петерсен, 11:10 - Aндерсен, 12:10 - Вујиновић, 13:10 - Рађеновић, 14:10 - Унчанин, 14:11 - Нилсен, 14:12 - Соренсен, 15:12 - Каралић, 15:13 - Мадсен, 16:13 - Рађеновић, 16:14 - Мадсен, 16:15 - Ф. Хансен, 17:15 - Вујиновић.

 

 

Пратите нас на нашој Фејсбук и Инстаграм страници и X налогу.