Прва верзија бајке о Црвенкапи језива и апсолутно није за дјецу VIDEO

Сњежана и седам патуљака, Пепељуга, Успавана љепотица, Петар Пан и многе друге приче обликовале су нашу машту и усадиле нам моралне компасе којих се већина нас и данас придржава. Ипак, једном када су научници почели да проучавају коријене ових бајки, много мрачнији и језивији детаљи почели су да испливавају...

“Црвенкапа” је позната бајка у којој мала дјевојчица среће вука. Различите верзије приче су постојале у фолклору многих народа све док једну од њих није у 17. вијеку забилежио Шарл Перо. Најпознатију верзију су у 19. вијеку написала браћа Грим, а оригинална прича је већ у том моменту претрпјела значајне промјене.

Најпознатија верзија бајке прича о дјевојчици са црвеним огртачем (према Пероовој верзији) или црвеном капом (према варијанти браће Грим) која одлази у посјету болесној баки. Пут је води кроз шуму гдје среће вука коме лаковјерно отркива куда је кренула.

Браћа Грим написала су и другачију верзију “Црвенкапе”.

У њој, дјевојчица није повјеровала у вукове лажи, бака га није пустила у кућу већ су га намамиле мирисом кобасица да покуша да уђе кроз димљак. Бака и Црвенкапа су на ватру ставиле кључалу воду у коју је вук упао и жив се скувао.

У моредној бајци, вук јој одвраћа пажњу брањем цвећа, одлази прије Црвенкапе код баке и поједе старицу. Онда, премаскиран у баку, чека дјевојчицу и успјева да и њу поједе. Након што сит легне у кревет и заспи појављује се дрвосеча који му расјече стомак, извади неповређену баку и Црвенкапу, а вуку стомак напуни камењем. Након што се овај пробуди, сувише је тежак да би бјежао и тако умре.

Ипак, није све тако једноставно. У Пероовој верзији вук поједе и Црвенкапу и баку и то је крај приче. Нема срећног краја, а Перо је мислио да бајка служи као упозорење дјевојчицама да не причају са непознатима. Браћа Грим су увела лик ловца који спашава ситуацију и тако направили срећан крај, али постоје и верзије које су далеко мрачније!

Црвенкапа као људождер

Поријекло “Црвенкапе” може се пратити све до 10. вијека и Француске гдје су сељаци ову бајку причали крај ватре. На тај начин пренијета је у Италију гдје су се појавиле прве варијације на причу која је почела да се зове и “Лажна бака” (“La Finita Nona”) и “Прича о баки” (“The Story of Grandmother”).

Овде прича постаје прилично језива и помало перверзна јер се умjесто вука појављује вукодлак који убија баку и заузима њено мјесто.

Црвенкапа, замишљена као тинејџерка или млада дјевојка прије него дјевојчица, долази и затиче богату трпезу и на превару једе бакине зубе (од којих мисли да су пиринач), месо (за које мисли да су шницле) и пије бакину крв (за коју мисли да је вино). Тако, и она се претвара у људождера-вампира!

Након тога, лијеже у кревет са чудовиштем, а неке верзије имплицирале су и постојање сексуалног чина јер вукодлак онда тражи од Црвенкапе да скине огртач и баци га у ватру.

Бајку о Црвенкапи дјеца су слушала вијековима и то широм планете

Неки етнолози успјели су да пронађу мало другачију верзију француске приче по којој је Црвенкапа препознала премасиканог вука и успјела да побјегне из бакине куће.

Интересатно, ова варијанта бајке Црвенкапу представља као храбру, малу хероину која је ослања само на своју домишљатост и лукавство како би избјегла страшну судбину.

Тек верзија браће Грим је увела одраслог мушкарца који стиже да је спасе, пише портал Винтаге нењс.

Бајке веома сличне Црвенкапи постоје и у традицији Кине и Тајвана. Зове се “Тигар бака” и датира чак од времена династије Кинг тј. из 17. вијека. Мотив, идеја и ликови су скоро идентични, а једино је главни негативац тигар, а не вук.

Пратите нас на нашој Фејсбук и Инстаграм страници и X налогу.