Прошли сви возови

ДОБОЈ - Објективно говорећи, Слога никад није била у већој кризи него што је сада, али то није случајно. Плод је то једног аматерског односа према професионалном послу - рекао је Војислав Рађа, некадашњи рукометаш, а доскорашњи шеф стручног штаба најуспјешнијег спортског колектива у протеклих пет година у Добоју и једног од најбољих у Републици Српској.

За то вријеме један такав клуб није успио да ријеши питање спонзора, као и проблем професионалаца који треба да раде на одређеним функцијама па се све свело на пуки аматеризам.

- Више људи из рукомета требало је укључити у сам рад клуба, јер они разумију овај спорт. Није све у обезбјеђивању новца, већ је потребно посједовати искуство и рукометно знање приликом сваке активности. Некад добар савјет или добра идеја може да буде вреднија од нечијих 50 или 100 хиљада марака. На том плану клуб је тотално подбацио. Док сам био тренер, а видим и сада, нема особе која ће бити спона између играча, стручног штаба и руководства. Ту је једна велика празнина, стално се бјежи од разговора са играчима, са тренерима па онда и најбаналнији проблеми представљају непремостиву препреку - поручио је Рађа.

Зато и није чудо да се чланови управе понашају тако као да су рукометаши роба која може да се купи у трафици, или да је играч машина која ће бити укључена у струју и притиском на дугме даваће сто одсто онога што се од њега очекује.

- Треба разумјети спорт, индивидуалност играча, колектив, све то сложити да би могло да се ради. Овдје су, мислим, сви возови прошли. Нико није обавио разговоре са играчима који су били у клубу, а камоли са неким који треба да дође као појачање. Ко је задужен да доведе та појачања, који су циљеви клуба, никад није нико могао да зна. На посљедњој сједници Управног одбора, у јануару ове године, питао сам управу за циљ клуба, а добио сам одговор да то ја то треба да кажем. Управо треба да буде обрнуто: да руководство каже колики је буџет и шта очекује, а онда да тренер потврди је ли то остварљиво или не - указао је Рађа на једну сталну накарадну поставку у раду.

Истичући да му је веома тешко да савјетује некога шта да ради, поготово што је концепт који је сада заступљен, дијаметрално супротан од његовог поимања рада у клубу, Рађа је, ипак, мишљења да није баш све изгубљено.

- Додуше, нема времена довољно, али има простора да се екипа колико-толико сачува. Са рукометашима који нису потписали уговоре за друге клубове неопходно је да се што прије разговара и да се замоле да остану у клубу. Вјерујем да не бисмо отишли и за суму мању за тридесетак одсто од оне која им буде понуђена у некој другој средини - закључио је Рађа, који је као тренер у посљедњих пет година остварио Слогине највеће успјехе у послијератном периоду.

Игор Пијетловић

Рађа се осврнуо и на одлазак капитена Пијетловића:

- Одлазак Игора Пијетловића у Борац је жесток шамар и велика срамота за све који су у клубу. Игор је један од играча који је објективно у новијој историји много дао за клуб. На такав начин да оде у овим годинама и то као капитен, за мене је несхватљиво. Требало је да остане у Слоги, а пошто је завршио Вишу тренерску школу, да своје рукометно знање преноси на млађе играче и да нађе своје мјесто у граду као заслужни спортиста. A не да бјежи из града да не би доживио судбину неких спортиста који су овдје остали - додао је Рађа.

Пратите нас на нашој Фејсбук и Инстаграм страници и X налогу.