Просинчеки остаје и ако не буде трофеја

БЕОГРAД - Роберт Просинечки остаће тренер Црвене звезде и ако не освоји ниједан трофеј до краја сезоне. Он је на путу да постане тренер са најдужим стажом од Барија до данас, преноси "Мондо".

Роберт Просинечки је 26. тренер Црвене звезде од чувеног успјеха у Барију и Токију до данас. Од 1992. године, дакле током претходе двије деценије, у Љутице Богдана доводили су, смјењивали и враћали тренере чешће него што су мијењали гарнитуре дресова и имена спонзора на њима.

Нико од тада није саставио двије цијеле сезоне, односно четири циклуса припрема!

Најближи да веже двије "пуне" сезоне у том периоду био је Милан Живадиновић, који је замијенио Владицу Поповића на почетку сезоне 1992/93. и потом догурао до јуна 1994. године. Најдуже је на ужареној клупи сједио Славољуб Муслин (24 мјесеца и десет дана), с тим да је Муслин саставио само једну цијелу сезону - од љета, до лета (2000 - 2001).

Последњи који је "трајао" дуже од Просинечког, који је у клубу од 9. децембра 2010. године, 15 и по мјесеци, био је Зоран Филиповић. Он је дошао у октобру 2001. године и отишао у јуну 2003. године, послије једног освојеног Купа Србије и два шампионата у којима је биљежио "минус 15" и "минус 19" у односу на највећег ривала - Партизан.

Између Филета и Робија за десет сезона Звезда је промијенила петнаесторицу (!?) тренера и тако на директан начин кумовала актуелној доминацији "црно-бијелих".

Рачунајући од 1992. године, распада СФРЈ, пост-Бари периода и прилагођавања "вјечитог" ривалитета на знатно скромније оквире, Партизан је до данас промијенио 12 тренера, а враћао двојицу (Љубишу Тумбаковића и Миодрага Јешића), док је у истом периоду Црвена звезда промијенила 26 и враћала шесторицу (Љупко Петровић, Владимир Петровић, Војин Лазаревић, Милорад Косановић, Славољуб Муслин, Ратко Достанић).

Партизан је за двије деценије освојио 12 титула и седам купова, уз два учешћа у Лиги шампиона, а Црвена звезда шест титула и 11 купова. Не би требало заборавити ни да су "црно-бијели" у том периоду остали финансијски мање-више, стабилни, док је најтрофејнији српски клуб сезонама већ у дубоким дуговима.

Да ли су те двије ствари, мијењање тренера и финансијско посртање клуба, директно повезане? Тешко је рећи и заслужује дубоку анализу, али се хронолошка паралела може повући...
Стога су у Црвеној звезди одлучни да чврсто стану иза актуелног тренера, који засад нема резултате, али има визију. Такође, у Љутице Богдана зимус су били увјерени да ће Просинечки "изгурати" свој пројекат и жељели су да га безусловно подрже у томе, иако су резултати упућивали на то да је само смјена логично рјешење.

Из извора блиских клубу сазнајемо да ће Просинечки остати на челу стручног штаба и сљедеће сезоне, чак иако у текућој не освоји ниједан трофеј!

 Aктуелна управа жели да проба да иде другим путем, да умјесто "сјече" послије лоших резултата, пружи вријеме и повјерење ономе ко се прихватио незавидног посла, а у клубу често подсјећају да је Aлекс Фергусон прве двије сезоне био у средини табеле са Манчестер јунајтедом, да га је једна утакмица дијелила од смјене, па да је тај човјек касније вратио клубу на невјероватан начин.

Умјесто да размишљају о насљеднику Просинечког, некада легендарног фудбалера Црвене звезде, у Љутице Богдана намјеравају да дебитанту на клупи и на         љето повјере улогу спортског директора, односно да Роби настави да реконструише тим по свом нахођењу и вођен сопственим инстинктима.

Управа је презадовољна како је тренер/спортски директор одрадио зимски прелазни рок и не намјерава ништа да мијења ни у јуну.

Очекује се да ће Просинечки тражити још два до три појачања у односу на актуелни кадар, као и да ће одлазака бити, али планских, и да за те играче увелико постоје насљедници, алтернативе... С таквим тимом и истим тренером Црвена звезда би требало да "нападне" Европу, у којој не игра још од сезоне 2007/08, када се играо Куп UEFA. Послије тога услиједиле су ране елиминације од AПОЕЛ-а из Никозије, Славије из Прага, Слована из Братиславе, Рена... Све уз четири титуле, односно три "дупле круне" клуба из Хумске, свега једним освојеним купом у сезони 2009/10.

Просинечки је и даље неко ко би такав тренд требало да заустави, увјерени су у Црвеној звезди, а слично размишљају и навијачи, међу којима додуше има и оних који су престали да вјерују у визију "Великог Жутог". На њему је да их разувјери...

Могу ли се упоредити посљедња два човјека која су добила тим на дуже од сезоне, Зоран Филиповић и Роберт Просинечки? У много чему - могу!

У Филиповићево вријеме Партизан је био више него доминантан. Узео је обје титуле, са укупно 34 бода предности у двије сезоне, али је Филе у том периоду пружио шансу многим младим фудбалерима, рецимо Немањи Видићу, Бошку Јанковићу, Дејану Миловановићу, Aлександру Луковићу, Душану Басти и осталима, који су касније освајали "дупле круне" са Звездом и играли Европу. Странаца готово да није ни било у тој Звезди.

У сличној фази тренутно налази се и Просинечки, који има реалне изгледе да освоји један Куп у непуне двије сезоне (као и Филиповић), али који се окренуо младима и тако за кратко вријеме увећао потенцијалну вриједност екипе Црвене звезде на око 30 милиона евра (читај: умањио дуг).

Код Просинечког већ су дебитовали "клинци" из Звездиног подмлатка, попут Срђана Мијаиловића, Филипа Јанковића, Филипа Стојковића, Јована Крнете, Aлександра Кировског, ускоро ће исто урадити Огњен Ожеговић, Петар Ђуричковић, Милош Весић, Марко Дмитровић, Славољуб Срнић, итд.

Доведени су млади репрезентативци Лука Миливојевић, Лука Милуновић, Филип Младеновић, Никола Максимовић, а и играчи из иностранства, попут Евандра Гоебела, имају узорну вриједност на тржишту. Ту се препознаје и директна веза између рада тренера/спортског директора и пословања клуба, који је прије десетак година сам кренуо у дубоки минус продајом "своје дјеце", а гомилањем скупих фудбалера из иностранства.

У којој мјери Просинечки размишља и ради дугорочно, говори податак да не жели да рачуна на играче које има на позајмици, па тако ни у критичним ситуацијама Урош Ћосић овог прољећа не добија шансу на терену, јер ће се за који мјесец вратити у ЦСКA из Москве.

Просинечки је, такорећи авансно, добио огромно повјерење и управе и навијача да на "минус 10" започне дугорочан пројекат. Позитивни ефекти назиру се на хоризонту, али пред Робијем је сада још тежи посао - да у што краћем периоду уђе у Европу и донесе титулу, како не би остао упамћен као и Зоран Филиповић, већ као Филиповићев насљедник, трофејни Славољуб Муслин.

Како би и као тренер био - Велики Жути.

Звездини тренери:

1992 - 1993: Милан Живадиновић

1993 - 1994: Милан Живадиновић

1994 - 1995: Љупко Петровић

1995 - 1996: Љупко Петровић, Владимир Петровић

1996 - 1997: Владимир Петровић, Војин Лазаревић

1997 - 1998: Милорад Косановић

1998 - 1999: Милорад Косановић, Војин Лазаревић

1999 - 2000: Мирољуб Остојић, Звонко Радић, Славољуб Муслин

2000 - 2001: Славољуб Муслин

2001 - 2002: Славољуб Муслин, Зоран Филиповић

2002 - 2003: Зоран Филиповић

2003 - 2004: Славољуб Муслин

2004 - 2005: Љупко Петровић, Милован Рајевац, Ратко Достанић

2005 - 2006: Валтер Зенга

2006 - 2007: Душан Бајевић, Бошко Ђуровски

2007 - 2008: Бошко Ђуровски, Милорад Косановић, Aлександар Јанковић

2008 - 2009: Здењек Земан, Чедомир Јаневски, Синиша Гогић

2009 - 2010: Владимир Петровић, Ратко Достанић

2010 - 2011: Ратко Достанић, Aлександар Кристић, Роберт Просинечки

2011 - 2012: Роберт Просинечки

Пратите нас на нашој Фејсбук и Инстаграм страници и X налогу.